Normalan menstrualni ciklus znači da između prvog dana jedne i prvog dana sledeće menstruacije prođe 28 + pet dana. Žena koja ima neuredne menstrualne cikluse obično se javlja ginekologu i pre nego što će početi da planira trudnoću, a on će nakon detaljnog razgovora i ginekološkog pregleda odrediti niz pretraga kojima bi se mogao otkriti uzrok ovog stanja.
Veoma širok dijapazon stanja može dovesti do neurednog menstrualnog ciklusa koji se ispoljava učestalim krvarenjima (ciklus kraći od 21 dan), retkim krvarenjima ( devet ili manje menstruacija godišnje), izostankom menstruacije (više od tri meseca), krvarenjima koja nemaju veze s menstruacijom ili obilnim krvarenjima koja imaju ili nemaju veze s menstruacijom.
Jedan poremećaj ciklusa godišnje nije razlog za brigu i verovatno ne predstavlja trajno stanje, ali se ipak treba javiti ginekologu da on to i potvrdi.
Neki od uzroka neurednih krvarenja su hormonski poremećaji, a među njima je najčešći sindrom policističnih jajnika, zatim su mogući poremećaji rada štitne žlezde, hipofize i hipotalamusa, nadbubrežne žlezde, kao i šećerna bolest.
Opšta, sistemska oboljenja, kao što su srčana, bubrežna, jetrena ili druga oboljenja koja dovode do iscrpljivanja organizma, takođe mogu izazvati poremećaj menstrualnog ciklusa.
U današnje vreme sve češće se javljaju izostanci menstruacije kod devojaka koje imaju poremećaj ishrane – anoreksiju i koje drže dijetu, ponekad još i uz iscrpljujuće fizičke treninge.
Gojaznost je još jedan od faktora u vezi s poremećajima krvarenja. Stres je jedan od psihičkih faktora koji može dovesti do privremenog poremećaja ciklusa.
Neki lekovi koji se moraju uzimati redovno (npr. antiepileptici, lekovi protiv zgrušavanja krvi, kortikosteroidi i neki drugi), neke infekcije materice, grlića materice i jajovoda takođe dovode do ovog poremećaja.
Uzrok poremećaja menstrualnog ciklusa mogu biti i bolesti krvi (trombocitopenija, purpura, leukemija, Morbus von Willebrandt), endometrioza (prisustvo materične sluzokože van materice).
Krvarenje koje nije u vezi s menstruacijom može biti posledica povreda genitalnih organa (udarac, trauma, silovanje) ili organskih promena na polnim organima – "ranica" na grliću materice, dobroćudne ili zloćudne promene na vagini, grliću, telu materice, jajovodima ili jajnicima.
Ginekolog će postaviti dijagnozu na osnovu ispitivanja: detaljan razgovor sa ženom o stanju i eventualnim bolestima za koje žena zna da ih ima, ginekološki pregled, brisevi na infekcije i Papanikolau, ultrazvučni pregled, laboratorijske analize, analiza hormona, pregledi lekara drugih specijalnosti i druga ispitivanja po potrebi.
Na osnovu svega prethodnog doneće se odluka o potrebi i načinu lečenja poremećaja i momentu kad će žena moći da planira željenu trudnoću.
Komentari (0)