Neuhranjenost je okidač za bolest!

Mnogi roditelji muku muče da privole decu da jedu sve namirnice, kako bi kroz ishranu obezbedili dovoljno hranljivih materija za rast i razvoj. Najčešće se ovaj problem dešava oko druge ili treće godine, i ukoliko se na vreme ne reši može da dovede do pothranjenosti ili neuhranjenosti koje se javljaju kao posledica nedovoljnog ili neuravnoteženog uzimanja ugljenih hidrata, proteina i drugih hranljivih materija.

Razlozi za nastajanje pothranjenosti su i hronične bolesti dece, alergija na proteine kravljeg mleka i rigorozne dijete. Neuhranjenost nije isto što i gladovanje, mada često idu zajedno. Ako je dete hronično neuhranjeno, njemu nedostaju hranljivi sastojci neophodni za pravilan razvoj.

– Neuhranjenost povećava rizik od bolesti – objašnjava primarijus dr Jasminka Komnenović, specijalista pedijatrije i ishrane iz ordinacije „Dr Komnenović”. – Pothranjena deca slabije napreduju od vršnjaka. Uzroci pothranjenosti su različiti i, iako su uglavnom vezani za smanjeno uzimanje hrane, ponekad su posledica neodgovarajućeg kvaliteta hrane kojom se ne unusi dovoljno hranljivih materija, vitamina i minerala.

Neke bolesti i stanja sprečavaju apsorpciju i varenje, kao što je celijakija ili alergija na gluten, protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži. I deca koja boluju od cistične fibroze imaju problema sa apsorpcijom hranljivih materija, jer bolest utiče na pankreas koji proizvodi enzime neophodne za varenje.

– Za procenu ishranjenosti značajni su podaci o načinu ishrane, obavlja se merenje deteta, klinički pregled, laboratorijske analize – napominje dr Komnenović. – Podaci o načinu ishrane obuhvataju dnevni unos hrane, raspored obroka, pojavu i učestalost infekcija i eventualno hroničnih bolesti.

Prilikom kliničkog pregleda posmatraju se promene na površinskim sluznicama i koži. Kod neodgovarajuće ishrane znaci mogu biti pojedinačni, npr. anemija usled neadekvatnog unosa gvožđa, ali može da bude zahvaćeno i više organa (promene na koži, anemija, uvećanje jetre, snižen tonus mišića). I prisustvo otoka, uz druge pokazatelje, može da ukaže na pothranjenost. Laboratorijske analize obuhvataju test na anemiju, ali i proteinski status, metaboličke promene i imunski odgovor.

Tretman neuhranjenosti zavisi od uzroka i trajanja. Ako je dete samo blago ili kratkotrajno pothranjeno, dete mora da ima više od tri glavna obroka i tri užine dnevno. Obroci moraju da budu obogaćeni, što podrazumeva više proteina, ugljenih hidrata, masti.

– Koncentrovanu proteinsku hranu čine meso, jaja, pasulj, uvek punomasno mleko, sir, jogurt, puding, sladoled – savetuje dr Komnenović. – Ugljeni hidrati mogu da budu zastupljeni kroz hleb, makarone, sve vrste jela od testa, pire krompir, tople žitne kaše, pirinač. Za užinu uglavnom treba servirati energetski koncentrovanu hranu kao što je banana, koštunjavo voće, sušeno voće. Po potrebi mogu da se uključe vitaminsko-mineralni suplementi koji sadrže gvožđe, cink, vitamin A, D, C i kompleks B grupe.

Ako je pothranjenost izraženija i duže traje leči se u tri faze. U prvoj koja traje do sedam dana, koriguje se dehidratacija i snižen nivo šećera u krvi, eventualno primenjuju antibiotici i započinje ishrana visokokaloričnom hranom. U drugoj fazi koja traje od dve do šest nedelja nastavlja se sa visokokaloričnom ishranom. Treća faza podrazumeva uvođenje raznovrsne hrane koja treba da nadoknadi ubrzan rast koji nastaje nakon zaostajanja u rastu.

Simptomi i znaci neuhranjenosti zavise od nutrijenata koji nedostaju, a uglavnom se javljaju: umor i nedostatak energije, vrtoglavica, snižen imunitet, suva, perutava koža, smanjena telesna težina i usporene reakcije, mišićna slabost, problemi sa učenjem.