Neslavan rekord: U Svratištu za decu u jednom danu njih 112

– Zaključili smo da porodice i deca imaju veću materijalnu potrebu za našom podrškom – kaže koordinatorka Svratišta Mina Lukić.

Ona je za N1 rekla da je raniji prosek broja dece koja su im se javljala za ovo doba godine bio od 60 do 65, a da je sada gotovo dupliran, kao da je kraj decembra ili početak januara, a da deca uglavnom dolaze da nešto pojedu i okupaju se.

– Ne možemo u istom momentu da primimo veliki broj dece zbog epidemije, pa vaspitači procene šta je najpotrebnije deci i to podmirujemo – rekla je Lukić.

Ona ističe da je razlog povećanog broja dece u Svratištu činjenica da se porodice kojima pripadaju uglavnom bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, a da je cena njihovog otkupa dosta opala, pa su samim tim i prihodi porodica niži.

Vaspitačica u Svratištu Jelena Aćimović kaže da vaspitači procene kojoj deci je najpotrebnija pomoć u tom trenutku i da na primer, zamole dete koje „u higijenskom smilu zadovoljava” da dođe kasnije, a „da ima prioritet dete koje je urgentnije”.

Deca, ali i roditelji imaju razumevanja za te mere koje su uvedene zbog koronavirusa.

– Brzo su se prilagodili, i deca i roditelji na celu situaciju – ističe Aćimović.

Predstavnice Svratišta kažu da ima dovoljno obezbeđenih obroka za svu decu, kao i donatora. Dogodilo se da su ostali bez grickalica i slatkiša, ali su im građani brzo izašli u susret i odgovorili na poziv upućen preko Fejsbuka. Ipak, kažu da su neke stvari uvek potrebne deci: obuća i odeća, a pogotovo sada kada je kišno vreme, neophodni su im obuća koja ne propušta i kišne jakne, na primer.

Svratište, inače, nije radilo dva meseca tokom vanrednog stanja, a Aćimović i Lukić nadaju se da se to neće ponoviti u slučaju novog talasa koronavirusa. Ističu da je tokom vanrednog stanja, ali i sada, veliki problem obrazovanje dece, pošto su neformalna naselja u kojima žive „ostala ispod radara”. Deca, naime, tu nemaju pristup internetu, njihove porodice nemaju televizore, telefone ili viber.

Radnici Svratišta tako su, tokom pandemije, pošto nijedna od domaćih ili stranih organizacija nije uslišila njihov apel, odlučili da sami pomognu i nosili su pakete s hranom i higijenom koje su obezbedili donatori do neformalnih naselja. Pomagali su i tako što su dostavljali lekcije iz onlajn-nastave deci koja nemaju uslove da je prate.

I sada postoji problem sa decom od petog razreda, koja ne idu svakog dana u školu, pa im u Svratištu organizuju pohađanja onlajn-nastave.

Organizovali su se, kažu, u odnosu na veličinu prostora i uslove tokom pandemije, pa 13 do 15 dece u jednom trenutku s vaspitačima može da boravi u Svratištu.

Na pitanje kako su se deca prilagodila da žive bez zagrljaja u vreme epidemije, kažu:

– Nekako su naučili i sebe sad sami kontrolišu, krenu manja deca u zagrljaj pa se povuku, kažu: „Joj, ne smemo”.