Praktično nema roditelja koji se u nekom trenutku nije suočio sa otporom svog deteta kada je od njega tražio da ga nešto posluša. Odraslima često nije jasno zašto im se deca suprotstavljaju, jer iz njihovog ugla nema ničeg prirodnijeg od toga da ona poštuju naloge onih koji ih najviše vole i koji ih na taj način vaspitavaju. Ali, sudeći po prirodi deteta, neposlušnost je u biti malog bića koje odrasta…
Prvo “ne” mame i tate mogu da čuju i pre drugog rođendana svojih mališana. Ali za sasvim malu decu to odbijanje često nije stvarno: recimo, govore “ne” pred hranom koju im dajete i istovremeno je jedu. “Ne” i “da” kod beba se brzo smenjuju jer njima neka aktivnost čas pričinjava zadovoljstvo a čas ne, pa je neminovno da prolaze kroz krize besa i otpora – to im je potrebno da bi odrasle.
Već u uzrastu od tri godine, “ne” i “neću” ima funkciju da istakne detetovo pravo na svoje “ja”. Roditelji dece u ovom dobu često se suočavaju sa “burnim” epizodama njihovog negodovanja u najrazličitijim situacijama koje nisu ništa drugo do potreba mališana da potvrde svoj identitet, a to postižu kroz suprotstavljanje volji odraslog. Međutim, nakon ovog perioda dete već postiže izvesnu zrelost koja mu omogućava da oseti potrebu da nešto zajedno radi sa odraslim, i zbog toga je u stanju da pokaže dobru volju da učini nešto što se od njega traži. Kasnije se kod dece, kada poslušaju, javlja nešto još mnogo značajnije – svest o uloženom trudu koji je doneo zadovoljstvo zbog dobro obavljenog posla.
Evo objašnjenja za mame i tate čija deca hoće da poslušaju i gde greše oni čija su deca “sistematski” neposlušna. Suprotno uvreženom mišljenju, roditelji čija deca uvažavaju njihov autoritet, zapravo, uopšte nisu naročito zahtevni. Oni nemaju potrebu da neprestano “dišu detetu za vrat” i govore mu šta treba da radi. Oni su mirne i jake ličnosti koje poštuju dete, pa na taj način umeju da učine da i ono poštuje njih. Osim toga, oni su prirodni jer su veoma svesni da deca nepogrešivo osete ako se neko prema njima ophodi na izveštačen način.
S druge strane, roditeljski autoritet najčešće urušavaju sledeći uzroci:
“Mehanička” atmosfera u porodici – zbog koje se dete oseća kao neki predmet. Neposlušnost u ovom slučaju ima funkciju da skrene pažnju roditelja na dete. Zato, ako ga više uključite u poslove koje obavljate po kući, ono će se osetiti primećeno i bitno i prestaće da bude “nepodnošljivo”. Ono to nije ni želelo, samo je htelo da ga ne isključujete iz onoga što vi radite.
Prezazuzeta majka. U situaciji kada je majka duže odsutna iz kuće, događa se da po njenom povratku dete baš neće da sarađuje. Tada je potrebno da mama preveziđe svoje nezadovoljstvo i pokaže razumevanje za detetovo stanje, pa će se njegovo ponašanje vratiti na uobičajeni nivo.
Neslaganje roditelja. Veoma neposlušna deca, zapravo, svojim ponašanjem reaguju na sredinu u kojoj odrastaju. Svojim otporom, ona, u stvari, pokazuju unutrašnji nemir zbog teškoća koje imaju njihovi roditelji. Zato deci treba objasniti šta se događa u porodici, a u slučaju da niste u stanju sami da rešite problem, potražite savet stručne osobe.
Prikazivanje roditelja kao “žrtve” detetove neposlušnosti. Nekada odrasli u nedostatku drugih rešenja, posegnu za ovim oružjem pa detetu pokazuju koliko su skrhani njihovom neposlušnošću. Međutim, rezultat takvog manevra je da se on okrene protiv vas, jer niko ne ceni “slomljenu gitaru”, a pogotovo ne onaj koga vi treba da vodite u životu. Mnogo je bolje dete suočiti sa negativnim posledicama koje će od nekog postupka imati ono samo, nego terati ga da nešto odraslima čini za ljubav.
I na kraju… Važno je da zapamtite da ćete decu koja će vas poslušati odgajiti samo ako im pružite puno slobode i dozvolite da budu ono što jesu, a ona koja su uglavnom neposlušna traže od vas samo da im pomognete, da ih volite i razumete.
Komentari (0)