Uz bezbroj naučnih studija sprovedenih poslednjih meseci u vezi sa koronavirusom, lekari u velikom broju zemalja primetili su neobičan fenomen koji bi mogao biti povezan sa pandemijom, ili zbog njenih mera – vrlo velikim smanjenjem prevremenih porođaja, posebno najranijih, koji su takođe i najopasniji.
.jpg)
Foto: Freepik
Neobične brojke prvo su prijavili lekari u Irskoj i Danskoj, a zatim u Americi, gde se u proseku deset odsto beba rodi pre vremena. Budući da trudnoće u proseku traju 40 nedelja, svi porođaji pre 37 nedelja smatraju se preuranjenim i mogu dovesti do značajnih zdravstvenih rizika, posebno u slučajevima rođenja pre 32 nedelje trudnoće. Problemi sa vidom i sluhom, cerebralna paraliza i smrt su neki od najčešćih rizika kod izuzetno nedonoščadi.
Univerzitetska bolnica u Atlanti je tako, prema američkim medijima, uporedila podatke o rođenim između januara i aprila od 2001. do 2020. godine. Ispitali su ukupno 30.000 porođaja i došli do zapanjujućeg otkrića da je prethodnih godina rođeno u proseku osam na svakih 1.000 beba teških manje od 1,5 kilograma, dok je ove godine taj broj bio manji za 75 odsto. Kada su u pitanju izuzetno male bebe, teške manje od kilograma, rodile su se u proseku tri promila, ali ove godine nijedna.
Državni institut za serum u Danskoj takođe je pretražio podatke o 31.000 beba rođenih između sredine marta i kraja aprila i otkrio da je natalitet pre 28. nedelje trudnoće opao za čak 90 procenata. Istraživanje je pokrenuo dr Michael Christiansen, zaintrigiran činjenicom da je neonatalna jedinica za intenzivnu negu u njegovoj bolnici praktično bila prazna nedeljama, pa je preko Tvitera pozvao kolege da podele svoja zapažanja. Slične brojke izvestile su i porodilišta u Kanadi, Holandiji i Australiji, dok su irski lekari objavili još nerevidirani članak koji beleži smanjenje prevremenih porođaja za 73 odsto u periodu od januara do aprila u poređenju sa prosekom u poslednjih 20 godina.
Za sada naučnici mogu samo nagađati o uzrocima ove pojave, a socijalni i ekonomski se ispituju kao mogući faktori, poput činjenice da su mnoge trudnice više ostajale kod kuće zbog pandemije, umesto da budu izložene stresu zbog svakodnevnog rada i putovanja na posao. Ova mogućnost posebno iznenađuje lekare jer su, kako kažu, na prvu loptu očekivali porast, a ne smanjenje stresa zbog pandemije. Pored toga što su mogle više da se odmaraju i imaju veću pomoć članova porodice, trudnice su bile i manje izložene infekcijama, a kao mogući faktor smatralo se i smanjenje zagađenja vazduha, koje je prethodno bilo povezano sa prevremenim porođajima.
Budući da se uzroci prevremenog porođaja proučavaju decenijama, ali bez većeg uspeha, predstojeća međunarodna studija o ovom fenomenu konačno bi naučnicima mogla da pruži neke odgovore. Jedna od pretpostavki je da bi se broj prevremenih porođaja mogao smanjiti tako da porodiljsko odsustvo započne malo ranije od predviđenog datuma rođenja umesto tog dana, kao što je to slučaj u mnogim zapadnim zemljama.
Izvor: Portal novosti
Piše: Tena Erceg
Komentari (0)