Nekoliko zanimljivih činjenicama o specifičnostima bebinog organizma

 Evo ih nekoliko zanimljivih činjenica o bebama koje možda niste znali :

Nemaju potpuno razvijenu čašicu zgloba kolena

Čašica će se potpuno razviti tek nakon par godina života, oko treće godine. Bebe imaju hrskavičastu strukturu koja formira nešto slično kolenskoj čašici. Većina kostiju u organizmu se ovako formira. Kosti bebe moraju biti dovoljno meke kako bi omogućile rast. To se postiže tako što se u njihovom sastavu nalazi dosta hrskavice koja se postepeno zamenjuje koštanim tkivom.

Bebin plač nije praćen suzama

Tehnički novorođenčad ne mogu da plaču do negde treće nedelje života. Razlog tome je što suzne žlezde nisu potpuno razvijene. Nije neobično da prvu suzu proliju tek oko četvrtog ili petog meseca. Bebe se rađaju sa bazalnim suzama koje održavaju dovoljnu vlažnost očiju i imaju prvenstveno zaštitnu ulogu.

Bebci imaju više kostiju nego odrasli ljudi 

Odrasli ljudi imaju 206 kostiju dok bebe kad se rode imaju 300. Kosti se spajaju tokom razvoja što dovodi do smanjenja broja kostiju kod odrasle osobe.

Šta je to fontanela?

Na vrhu glave bebe pre nego što se kompletno formira lobanja nalazi se veoma osetljivo mekano područije, nazavano fontanela koja može i da pulsira. Da bi beba tokom porođaja mogla da prođe kroz uski rodni kanal njena lobanja nije potpuno formirana i fontanela omogućava određenu fleksibilnost kostiju lobanje kako bi beba lakše mogla da prođe kroz rodni kanal. Takođe bebina lobanja nije formirana i da bi mozak mogao da raste, što je tokom prve godine vrlo intenzivno.

Odnos glave i tela 

Proporcionalno bebe imaju veću glavu, bebina glava čini ¼ u odnosu na dužinu tela u poređenju sa odraslim čovekom gde glava predstavlja jednu osminu od ukupne dužine tela.

Okretanje glave vezano za reč NE vodi poreklo od beba

Ukoliko  beba okrene glavu u stranu kada joj se prinese kašika sa hranom to znači da joj je stomačić pun.

Mama je broj  jedan

Novorođenče može da prepozna miris i glas majke po rođenju. Potrebno je par nedelja pre nego što će beba moći da vidi razliku izmedju majke i ostalih odraslih ljudi.

Mogu da gutaju i dišu u isto vreme

Do otprilike sedmog meseca života bebe su sposobne da gutaju i dišu istovremeno za razliku od odraslih gde se ove dve radnje isključuju.

Čulo ukusa

Bebe imaju oko 30000 ukusnih kvržica po celoj površini usta a ne samo po jeziku. Odrasle osobe imaju oko 10000.

Čulo mirisa

Istraživanja pokazuju da bebe prepoznaju miris grudi svoje majke i pozitivno reaguju na njega i još zanimljivije žene kada im se stavi povez na oči mogu da prepoznaju svoje dete samo po mirisu i razlikuju ga od drugih beba.

Unutršnje uho

Unutrašnje uho je jedini čulni organ koji se potpuno razvije još u maminom stomaku. Dostiže pun razvoj kao kod odraslog čoveka negde na sredini trudnoće.

Čulo vida

Od svih čula vid se poslednji potpuno razvija kod novorođenčeta. Bebe su kratkovide i do svog trećeg meseca najbolje vide perfirenim vidom.

Zašto sve bebe imaju plave oči?

Pigment koji daje boju očima melanin nije formiran odmah po rođenju. Zbog toga sve bebe imaju svetle oči bez obzira na genetiku. Posle šest meseci bebina prava boja može da se prepozna. Međutim ukoliko oba roditelja imaju plave oči sigurno je da će i beba imati iste.

Kad počinju bebe da se osmehuju?

Prvi osmesi koje bebe upute svojim roditeljima primećuju se negde između  4 do 6 nedelja posle porođaja. Jedini primati koji se smeju svojim roditeljima.

Bebino srce brzo kuca

Po rođenju bebe imaju puls od 180 otkucaja srca u minuti, posle nekoliko sati stopa srčanog ritma se smanjuje na 140 otkucaja u minuti. U prvoj godini života puls iznosi 115 otkucaja u minuti a kod odrasle zdrave osobe se kreće između 70-80 u minuti.

Kada nastaju prva sećanja?

Deca se ne sećaju ničega do treće godine tako kažu naučnici. Razlog tome je infantilna amenzija i povezana je sa razvojem mozga. Naučnici koji izučavaju mozak kažu da se rani doživljaji nikad se ne pohrane u dugoročnoj memoriji jer moždane funkcije koje učestvuju u stvaranju dugoročne memorije nisu još uvek razvijene i zato što je upotreba i poznavanje jezika usko povezana za nastajanje memorije.

Bebe su izuzetni plivči

Bebe se rađaju kao prirodno dobri plivači i imaju razvijenu sposobnost da drže dah pod vodom. Međutim, ove veštine brzo gubimo.

Refleksi 

Bebe poseduje brojne reflekse koje odrasli ljudi ne poseduju. Rađaju se sa oko 70 refleksa, neki od njih tokom razvoja nestaju. Posebna vrsta su primitivni refleksi. Primitivni refleksi uglavnom vremenom nestaju jer dete ne može da razvija svesnu kontrolu pokreta pre nego što oni iščeznu.Jedan od poznatih refleksa je refleks po Babinskom. Kada se taban nežno pomazi od pete ka prstima, prstići na nogama rašire i podignu a stopalo savije ka unutra. Kod odraslih se zapaža suprotan proces, na ovakvu draž odrasli reaguju skupljanjem prstiju.