Posle boravka na balkonima i u baštama, tokom zime biljke moraju da se prilagode novim, nepovoljnijim uslovima u zatvorenom prostoru – bar kada je reč o svetlosti, vlažnosti vazduha i temperaturi. Važno je da biljke koje traže više svetlosti, kao što su drvo života, fikus ili kroton, budu postavljene bliže prozoru. Problem nedostatka svetlosti možete rešiti i kupovinom neonskih i bio-sijalica.
Vlažnost vazduha – Zahtevi biljaka prema vlažnosti vazduha su različiti. Ipak, opšte pravilo je da je većim biljkama potrebno 40, a manjim biljkama 50-60 odsto vlažnosti vazduha. Vlažnost vazduha možete povećati orošavanjem odstajalom vodom sobne temperature u ranim jutarnjim satima, postavljanjem raznih posuda sa vodom na grejna tela ili kupovinom većeg podmetača koji ćete ispuniti kamenčićima i vodom, a saksiju sa biljkom postavite na vlažne kamenčiće. Biljke sa dlačicama na listovima, na primer ljubičice, ne podnose prskanje, kao ni biljke kojima preti opasnost od razvoja gljivičnih oboljenja, kao što su cvetna begonija i ciklama.
Upozorenje – Veoma je bitno da biljke držite na udaljenosti od grejnog tela 2 do 3 metra.
Kako zalivati biljke? To zavisi od vrste biljke, mesta na kojem se nalazi i temperature u prostoriji. Ako je prostorija svetla i topla, biljke treba češće zalivati i zemlju održavati umereno vlažnom. Biljke koje cvetaju tokom zime češće zalivajte, a one koje se u to vreme odmaraju ređe. Voda za zalivanje mora da odstoji i da bude sobne temperature.
Temperatura – Temperatura vazduha u prostoriji trebalo bi da bude između 15 i 20 stepeni. Ali, nekim biljkama, kao što su datura, oleander, bugenvilija, hristov venac, hrizanteme, limun i pomorandža, odgovara temperatura od 4 do 10 stepeni. Ciklame i azaleje vole hladniji prostor i temperaturu od 10 do 13 stepeni. Kaktusi se čuvaju u svetloj prostoriji, u kojoj temperatura ne sme da bude niža od 5 stepeni.
Presađivanje i đubrenje – U zimskim mesecima biljke miruju, pa ih zato ne treba presađivati. Međutim, ako ste primorani da to uradite, onda koristite novu zemlju, a biljke presađujte u za broj veću saksiju. Mineralna đubriva se dodaju biljkama samo u periodu intenzivnog rasta (proleće, leto i rana jesen). Ali, postoje vrste koje cvetaju tokom zime (kamelija, božićna zvezda, božićni kaktus…) ili krajem zime (azaleja, ciklama, kalanhoja), kao i one koje cvetaju u toku cele godine (ljubičice), i one se moraju prihranjivati.
Zalivanje – Biljke sa sitnim listovima koje prekrivaju tlo (na primer, kućna sreća) zalivajte odozdo sipanjem vode u tacnu ili potapanjem 3/4 saksije u posudu s vodom. Biljke koje cvetaju zalivajte samo dva puta nedeljno. Ako je temperatura u stanu veća od 20 stepeni, u sredinu rozete bromelija (lisnate i cvetajuće biljke, kao što su ananas, indijansko pero, tilandzija, ehmeja…) sipajte vodu, ali ne kvasite previše supstrat. Palme zalivajte jedanput u sedam dana. Dracenu, kroton i fikuse zalivajte jedanput u 7-10 dana. Kliviju premestite na hladno i tamno mesto i počnite sa zalivanjem tek kada se pojavi cvetna stabljika visine 20 cm. Božićni kaktus koji cveta u decembru i januaru, ne zalivajte sve dok se ne pojave cvetni pupoljci. Cvetnice koje cvetaju tokom zime ili krajem zime, zalivajte svaka 2-3 dana, čim primetite da se zemlja prosušila. Ovo važi i za ciklame, kamelije, kalanhoje, amarilis, azaleju… Iako cvetaju u toku zime, afričke ljubičice ne podnose mnogo vlage, pa ih treba zalivati umereno iz podmetača. Kaktuse i sukulente (biljke mesnatih listova) ne treba zalivati u toku zime da bi naredne godine cvetali. Vodena palma zaliva se tokom cele godine, i to obilato.
Komentari (0)