Zimi prva i najčešće obolevaju deca. Kako zbog velike i brze mogućnosti širenja zaraze u vrtićima i školama, tako i zbog neotpornosti. Roditelje, pogotovo ako je u pitanju prvo dete, mogu zbuniti sve te potrebne kapi, sirupi, čepići, tehnike i strategije lečenja.
Napravimo malo reda u toj zbrci odgovarajući na česta roditeljska pitanja.
1. Kada je detetu začepljen nos, koliko se često sme kapati?
Svaki put kada je to potrebno, naročito pre obroka i spavanja. To su trenuci kada dete treba imati prohodan nos.
2. Kada ga boli uho treba li odmah posegnuti za odgovarajućim kapima?
Ne. U slučaju perforacije bubne opne, kapi koje su namenjene spoljašnjoj upotrebi mogu uzrokovati oštećenja srednjeg uha. Kada dete boli uho, najbolje je odmah ga odvesti lekaru.
3. Jesu li bolji čepići ili tablete?
Tablete, i drugi oblici što se primaju na usta. Čepići se raznovrsno i neujednačeno apsorbuju, u zavisnosti od toga je li debelo crevo puno ili prazno. Stoga se ne može precizno odrediti koliko će leka stići do područja infekcije. Čepić se preporučuje onda kada dete ne može uzeti lek na usta.
4. Treba li detetu davati lek pre ili posle obroka?
Generalno, ako lekar nije drugačije propisao, ili to taj lek ne zahteva, lekove je bolje popiti pre jela kako hrana ne bi poremetila njegovu apsorpciju. Samo u slučaju da lek može oštetiti sluznicu želuca (što je često slučaj s antibioticima), bolje ga je uzeti nakon obroka.
5. Dok dete dobija antibiotik, treba li mu davati vitamine ili mlečne fermente?
Nije nužno, iako vitamini i mlečni fermenti mogu samo biti od koristi. Dečji se organizam od bolesti oporavlja vrlo brzo. Dete ih može shvatiti kao još jedan lek što ga je prepisao lekar, pa ga iz povezanosti s bolešću zamrzeti i onda kasnije odbiti uzimati.
6. Treba li deci preventivno davati neke lekove ili vitamine?
Po pravilu ne. Deca ne obolevaju zato što su “slaba”. Bolesti su za njih neka vrsta imunološke aklimatizacije: tek nakon što su “upoznali” različite uzročnike infekcija, njihovi organizmi mogu stvarati antitela koja će ih braniti u budućnosti. Stoga nije normalno ako dete nikada nije bolesno. U prvim godinama bolesti normalno je da dete oboli 4 do 5 puta godišnje od infektivnih bolesti.
7. Zimi dete manje jede – treba li se zabrinuti?
Ne, to je potpuno normalno. Kako provodi manje vremena na otvorenom, troši manje energije i stoga je nema potrebu nadoknađivati.
8. Pomažu li “narodni” recepti?
U mnogo slučajeva – da. Među ostalima toplo mleko na preprženom šećeru ili drugi topli napici za grlo ili lonac ključale vode u sobi kako bi se ovlažio vazduh. Topli napici imaju blagotvorno delovanje na disajne puteve, dok vlažni vazduh u prostoriji olakšava disanje u slučajevima tipičnog zimskog kašlja.
Komentari (0)