Na početku svake školske godine roditelji se preračunavaju koliko mesečno „košta školarac”, kako, kada i koliko novca treba dati detetu da sa njim samostalno raspolaže i potroši kako želi. Prema mišljenju psihologa, idealno vrema za početak davanja džeparca jeste vreme polaska u školu, ali ne od prvog razreda. Naime, čak i ako su roditelji sigurni da se dete dobro uklopilo i naviklo na školu, trebalo bi sačekati bar prvih nekoliko meseci, pre nego što uvedu džeparac.
Rezultati ankete koja je sprovedena na finansijskom portalu Kamatica „Koliki je nedeljni džeparac vašeg školarca”? pokazuju da školarci u Srbiji dobijaju manje od 200 dinara džeparca na nedeljnom nivou.
Od ukupno anketiranih 3620 posetilaca, njih 1026, odnosno 28 procenata, reklo je da svom đaku daje 40 dinara dnevno, dok čak 21 procenat mama i tata kaže da njihova deca uopšte ni nemaju džeparac.
Nešto veći iznos od 200 do 500 dinara nedeljno svojoj deci izdvaja 848 roditelja ili 23 procenta anketiranih, dok svega 11 odsto roditelja za nedeljni džeparac odvaja više od 1000 dinara.
Najčešća dilema mnogih roditelja je kako odrediti visinu džeparca i šta bi taj novac sve trebalo da pokriva?
Koliko će to tačno novaca biti, najbolje je odrediti prema uzrastu deteta, njegovoj zrelosti i odnosu prema odgovornosti, kao i od toga koje njegove potrebe ispunjavaju roditelji, a koje ono želi samostalno da preuzme na sebe. Pa tako, džeparac obično pokriva troškove školske užine, grickalice, bioskopske karte ili u malo starijem uzrastu, CD, DVD sa filmom ili igricom…
Foto: Shutterstock
Stručnjaci koji se bave finansijama kažu da bi roditelji trebalo da se pridržavaju nekoliko osnovnih pravila koja će detetu pomoći da pravilno upravlja svojim novcem. Važno je odrediti tačan iznos novca koji dete dobija kao džeparac i dinamiku isplate koje se treba striktno pridržavati. Takođe, novac za džeparac treba da bude u skladu sa životnim standardom porodice, ali tu je uvek i izazov kako da to ne bude ni premalo ni previše. Ono što nikako ne bi trebalo jeste da taj novac bude instrument nagradivanja ili kažnjavanja, kao ni da roditelji traže od deteta da tim novcem kupuje hranu ili odeću. To i dalje ostaje obaveza roditelja, dok je suština džeparca da deca taj novac koriste za „usputne”, a ne za „osnovne” životne stvari.
Ali, novca za te „osnovne” stvari, naročito kada dete krene u školu, treba mnogo više nego inače. Redakcija Kamatice je na osnovu računice jedne mame, čije je dete prošle godine krenulo u školu, izračunalo da je za prvaka na godišnjem nivou potrebno izdvojiti oko 90.000 dinara.
Kako većina nije u mogućnosti da po dete dođe po završetku nastave, svog đaka ostavlja u produženom boravku, gde je za obroke potrebno izdvojiti nešto više od 27.000 dinara na godišnjem nivu. Komplet knjiga koštao je skoro 7000 dinara, a novac se izdvaja još i za školsko obezbeđenje, osiguranje, pozorište, čitalačku značku… Početak škole iziskuje i dodatan novac za rekreativnu nastavu koja košta oko 23.000, dok su privatni časovi engleskog jezika 28.000 dinara na godišnjem nivou, ali i novac za prateće troškove u vidu školskog pribora.
Pored svih ovih troškova za koje roditelji moraju da izdvoje novac, važno je naučiti decu da se odgovorno odnose prema novcu, a da li će ga racionalno i odgovorno trošiti, zavisi od uzrasta dece. Stručnjaci savetuju da pustite svoje mališane da pogreše; ipak se najbolje uči na sopstvenom primeru, ali uvek imajte na umu da ako se vi kao roditelj ponašate odgovorno na polju finansija, tako će se ponašati i vaša deca.
Pročitajte i:
Komentari (0)