Najmoćniji i najuspešniji način da decu vaspitavamo da se ponašaju primerno su nagrade, a ne batine. Najveća nagrada je pohvala, mada klince treba stimulisati novim igračkama, zajedničkim izletima ili ispunjenjem njihovih želja.
Nagrade poput pohvala, nežnih dodira, poklona pokazuju deci da se uvažavaju njihovi napori i pokušaji, što automatski razvija njihovo samopouzdanje.
Nagrada je jači stimulans nego strah od kazne. Ipak, često se dešava da roditelji veruju da je izazivanje straha kod dece jači stimulans od nagrade, pa zbog toga (i često odsustva strpljenja) pribegavaju batinama.
A šta umesto batina? Kazna može da bude dobra disciplinska mera, ali to nikako ne znači fizičko kažnjavanje koje podstiče decu da misle loše o sebi i drugima.
Gubitak privilegija ima mnogo bolji efekat. Ipak, deca mlađa od tri godine se ne smeju kažnjavati zato što mala deca na razlikuju uzrok i posledicu, ne prave štetu namerno, već samo istražuju okolinu i još nemaju kognitivne sposobnosti da razlikuju dobro od lošeg.
Deca starija od tri godine se mogu kazniti. Na primer, zabranićete im gledanje omiljene serije ili crtaća, igranje određenom lutkom u kući, igrice na kompjuteru.
Važno je da objasnite detetu zašto ste ljuti. Ako ne razume da njegovo ponašanje nije ispravno, ne treba koristiti ograničavanje kao način kažnjavanja.
U komunikaciji je dobro koristiti takozvane „ja” rečenice, umesto „ti” rečenice. Rečenice koje počinju s „ja” uključuju poruke: „želim”, „mislim”, „osećam”, „hoću”.
S druge strane, „ti” poruke su najčešće procenjujuće, kritične, daju klincima nejasne informacije na osnovu kojih ne znaju šta roditelji misle. Izazivaju otpor, ljutnju i potrebu za odbranom. Ovo posebno važi za poruke tipa „ti uvek…”, „ti nikad…”.
Kako ih nagraditi
Nagrade mogu biti dodatno vreme za gledanje TV-a, kasnije odlaženje u krevet, dobijanje još jedne priče za laku noć ili nešto drugo u čemu deca uživaju. Nagrade nikad ne smeju da uključuju bazične detetove potrebe, kao što su hrana, vreme provedeno s roditeljima, sigurnost, ljubav ili poverenje.
Komentari (0)