Marija Gnjatović sa Instituta za nuklearnu fiziku izjavila, gostujući na Televiziji K1, da se ne očekuje da će preporuka za vakcinisanje dece biti pre 2022. godine, navodeći da se u svetu rade ispitivanja kod dece o efikasnosti primene različitih doza vakcine protiv koronavirusa i bezbednost primene.
– Fajzer radi ispitivanja za populaciju od šest meseci pa naviše. Mislim da su ih podelili u grupe od šest meseci do dve godine, od dve do pet i od pet do 12. Ispituju se različite doze jer ne može dete od šest meseci da primi istu dozu vakcine kao adolescent, tako da se ispituje efikasnost primene različitih doza kod dece i bezbednost primene – kazala je Gnjatovićeva.
Foto: Freepik
Budući da se ne očekuje preporuka za vakcinisanje dece do 2022. godine, ona smatra da bi do tada trebalo ispitati koliko su deca već prokužena.
– Jako je veliki broj porodica u kojima su roditelji bili pozitivni, deca nisu imala nikakve simptome, ali imaju antitela. Treba ispitati da li su mlađa deca uopšte, i u kojoj meri, prenosioci virusa i koliki rizik nose po širenje infekcije.
Mladi osnovni prenosioci virusa, preporuka je da se vakcinišu stariji od 16 godina
Ona je podsetila i da je klinička slika kod mladih koji imaju koronavirus uglavnom jako dobra i da su u pitanju blage forme bolesti, ali da su mladi osnovni prenosioci virusa u društvu zbog čega se apeluje i na tu populaciju da se vakciniše.
Podsetila je da, kada je u pitanju imunizacija mladih, preporučuje se vakcinacija za uzrast od 16 godina pa naviše, i to primenom Fajzerove vakcine jer je ta vakcina jedina odobrena za populaciju između 16 i 18 godina, dok su ostale vakcine za osobe od 18 godina i starije.
Najbolje je vakcinisati kad nivo antitela počinje da opada
– Nije neophodno da se vakcinišu osobe koje su preležale koronu u skorije vreme. Treba sačekati nekoliko meseci nakon preležane bolesti, pa se onda vakcinisati – rekla je Marija Gnjatović na TV K1 i istakla da vakcina postiže bolji efekat kada vrednosti antitela iz prirodne infekcije počnu da opadaju.
– Kada se desi taj pad, onda vakcina postiže svoj puni efekat. Ako ste iz prirodne infekcije već razvili visoke vrednosti antitela, imate dobar antitelni odgovor, neće vakcina ništa posebno dodatno uraditi u zaštiti. Neće se ništa loše dogoditi ukoliko neko primi vakcinu, neće biti negativnih, ali neće biti ni posebno značajnih pozitivnih efekata imunizacije – objasnila je Gnjatovićeva.
Ako je došlo do zaražavanja većom količinom virusa koja je izazvala i težu kliničku sliku, taj imunitet nema konkurenciju.
Foto: Freepik
– Imunitet nakon težih oblika bolesti trajaće sigurno nekoliko godina. Za sada imamo podatke da traje godinu dana, da se ništa nije menjalo u količinama stvorenih antitela, da nije bilo reinfekcije u grupi teže obolelih pacijenata. Dakle, u pitanju je dobra zaštita i odbrana stvorena nakon prirodne infekcije – kazala je Marija Gnjatović.
Kada su blaži oblici bolesti u pitanju, tj. kada je došlo do infekcije manjom količinom virusa, navela je da ima i osoba koje su antitelni odgovor izgubile nakon nekoliko meseci.
Istakla je i da je teško govoriti o tome da li je bolja zaštita nakon vakcinacije ili prirodne infekcije.
– Ono što je sada jasno – vakcine moderne tehnologije će štititi minimum godinu dana, a u pitanju su vakcine Fajzer, Sputnjik V i Astra Zeneka. Moguće je da će imunitet nakon Sinofarm vakcine biti nešto kraći, ali takođe dobar – rekla je Marija Gnjatović sa Instituta za nuklearnu fiziku.
Izvor: tanjug.rs
Komentari (0)