Nije sporno da svaka mama svom detetu želi najbolje, ali da li se zapitate da li ste jedna od onih koja ga, s ciljem da ga pripremite za preživljavanje u ovom takmičarskom svetu, tera do samih granica izdržljivosti? Da li ste vašeg mališana upisali na karate, fudbal, muzičku školu, ples, kurs slikanja? Da li vaše dete trči s jedne aktivnosti na drugu čak i tokom raspusta? Ako klimate glavom, znači da ste postali opsednuti dečjim vanškolskim aktivnostima.
Nataša Veselinović, specijalni pedagog i psihoterapeut, nam pomaže da procenimo kada je vreme da podvučemo granicu.
– Da bi dodatne aktivnosti van formalnog obrazovanja bile podsticajne za dečji razvoj, potrebno je da budu u skladu sa stepenom motoričke zrelosti, zrelošću saznajnih struktura i mentalnom zrelošću. Mnogi roditelji misle da uvođenje što više raznovrsnih aktivnosti u svakodnevni životni ritam deteta deluje podsticajno na dečji razvoj, a često se dešava da to mnoštvo aktivnosti zbog preopterećenosti deteta i nespremnosti njegovih saznajnih struktura deluje zbunjujuće, obeshrabrujuće i ometajuće za njegov razvoj. Na primer, dete oko 7. godine sazreva za učenje slova i brojeva i učenje pre tog uzrasta treba da počne samo ukoliko dete pokaže posebno interesovanje. Učenje koji prevazilazi stepen dečje sposobnosti deluje veoma nepovoljno na njegovo mentalno zdravlje – kaže Nataša.
Deca koja su preopterećena dodatnim aktivnostima rastu kao zabrinuta, nesigurna, zatvorena i manje samopouzdana. Iako su im aktivnosti teške i ne donose zadovoljstvo, oni poslušno ispunjavaju očekivanja roditelja jer ih vole i ne žele da ih razočaraju. Retko se bune, čak pokazuju zadovoljstvo postignutim uspehom. Kad dete negoduje, odbija da ide na aktivnosti jer želi da se igra, treba se zapitati da li je to previše naporno za njega.
Da bi neko postao vrhunski sportista ili profesionalac, možda ne mora u petoj godini da počne s profesionalnim formiranjem. Roditeljima koji nisu sigurni da li je mnoštvo aktivnosti podsticajno ili sputavajuće za njihovo dete, preporučujem da se posavetuju sa stručnjacima.
Na šta treba obratiti pažnju
– Ne zaboravite, vaše dete ne može uvek biti odraz vaše posebnosti
– Slušajte decu, pitajte ih šta žele da uče i u kakvim aktivnostima da učestvuju
– Proverite da li vaše dete ima sklonost za neku posebnu aktivnost ili hobi. Upišite ga na probni period.
– Nemojte ih stalno nadgledati. Deci je potrebno malo sopstvenog prostora.
– Nemojte od njega očekivati ni tražiti da bude savršen u svemu što radi niti da radi ono što biste vi voleli.
– Obratite pažnju na eventualnu mrzovolju, bes, neposlušnost. Ovakve reakcije mogu biti jasan dokaz da decu pritiskate više nego što mogu da podnesu.
Opustite se
Majke treba da nauče da se opuste i izmaknu. Moraju da shvate da ne postoji unapred određeni recept za vaspitanje deteta. Nemojte upoređivati svoju decu s drugom. U tom pogledu ne postoji zdravo upoređivanje. Svako dete je individualac. Ako ste mama i imate problem sa samopouzdanjem, onda bi trebalo da potražite pomoć stručnjaka. U suprotnom bi i vaše dete uskoro moglo da ima slične probleme kao i vi.
Mame previše nadgledaju decu
Klinički psiholog Sima Hingorani iz Indije tvrdi da je termin „helikopter-majka” napravljen s razlogom jer se trend konstantnog i opsesivnog nadgledanja dece sve više širi među današnjim majkama.
Problem je što majke treba da spuste nivo anksioznosti dece i da im daju prostora, a svojim neprestanim „nadletanjem” čine suprotno. Deca koja su pod pritiskom helikopter-majki pate od anksioznosti, besa, neposlušna su, sklona naglim promenama raspoloženja. Pored toga, često imaju i psihosomatskih problema poput glavobolja, bolova u leđima, stomaku.
Roditelji očekuju da im deca učestvuju u brojnim aktivnostima poput plesa, slikanja, glume, sporta, sviranja instrumenta, pokušavaju da prožive svoje snove kroz decu i često ne shvataju da njihov mališan možda nema nimalo talenta ni volje za određenu aktivnost.
Komentari (0)