Američka tzv. »terapija interakcije između roditelja i dece«, preporučuje roditeljima da se ne fokusiraju na loše ponašanje svoje dece, već da nauče da cene njihove dobre poteze.
Imidž »majke tigrice« odavno je postao prošlost. U modernim teorijama odgoja taj je model zamenjen odnosom prijateljstva između dece i roditelja, no i on se ispostavio pogrešnim jer su stručnjaci utvrdili da roditelji ipak postoje zato da bi decu usmeravali i postavljali im granice, a ne s njima bili prijatelji.
Na tragu novih modela uspešnog roditeljstva, grupa američkih psihologa savetuje nežni pristup odgoju dece. Reč je o tzv. »terapiji interakcije između roditelja i dece«, koja umesto kažnjavanja mališana, posebno onog drastičnog, daje prednost pohvalama i zagrljajima. Roditeljima preporučuju da se ne fokusiraju na loše ponašanje svoje dece, već da nauče ceniti njihove dobre poteze.
Raspravu o modernom odgoju dece otvorio je američki list Wall Street Journal. »Počnite da hvalite svoju decu i samim tim podstaknućete ih da se sve češće dobro ponašaju«, utvrdio je Timothy Verduin, profesor dečje i adolescentske psihijatrije sa Univerzitetu u New Yorku. Štaviše, smatra Verduin, pohvale trebaju biti popraćene zagrljajima i drugim telesnim iskazima ljubavi kako bi se učvrstila veza između roditelja i potomstva.
Roditeljima se savetuje da svoju decu nikako ne etiketiraju kao lošu, već kao dobru. Pohvale će, tvrde stručnjaci, povećati učestalost dobrog ponašanja. »Interaktivni« odgojni pristup posebno je preporučljiv kod tzv. »teške« dece, uključujući i decu s teškoćama u učenju ili hiperaktivnu decu, ali osnovna filozofija može vrlo uspešno funkcionisati kod sve dece. Takođe i kod svih starosnih grupa, iako je bolje početi čim ranije, jer u dobi od 10 ili 11 godina disciplinovanje dece postaje teže.
Vreme nagrađivanja
Strategija je sledeća: Umesto da se fokusiraju na ispade i loše ponašanje deteta, roditelji bi morali najpre odlučiti kakvo ponašanje žele kod svoje dece (npr., spremanje sobe, spremanje za školu na vreme, mirno igranje bez svađe). Nakon toga, vreme je da se počne nagrađivati takvo ponašanje kad ga uoče kod deteta. »Počnite ih nagrađivati, i time ćete povećati učestalost dobrog ponašanja«, kaže Timothy Verduin. To zvuči jednostavno, ali u stvarnom životu može biti problem. Ljudski mozak ima »negativni senzor«, pa više pažnje posvećujemo deci koja se loše ponašaju, nego onoj koja se ponašaju kao anđeli, kaže Alan E. Kazdin, psiholog sa Univerziteta Jejl. On preporučuje najmanje tri vrste nagrade za dobro ponašanje. Kod male dece, ona mora biti osetna i uključiti zagrljaj ili neki drugi oblik telesnog nagrađivanja.
Komentari (0)