Foto:

Ne uzimajte antibiotike bez potrebe!

Izvor: Bebac.com

Evropski dan posvećen racionalnoj upotrebi antibiotika obeležava se svake godine 18. novembra, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na opasnost koja preti javnom zdravlju zbog rezistencije bakterija na antimikrobne lekove i da se poveća svest o potrebi racionalne primene antibiotika. 

Najnoviji podaci pokazuju da se širom Evrope broj bolesnika zaraženih rezistentnim bakterijama povećava i da je rezistencija bakterija na antibiotike značajna pretnja javnom zdravlju.

Kao prilog tome govore i podaci o rezistenciji invazivnih bakterija prikupljenih iz 14 mikrobioloških laboratorija iz Srbije, koje pokrivaju oko 50 odsto populacije naše zemlje. Podaci su analizirani u Referentnoj laboratoriji za registrovanje i praćenje rezistencije IZJZV i pokazuju da se Srbija nalazi među evropskim zemljama sa najvišim procentima rezistentnih izolata, za sve vrste čija se osetljivost prati. Ovako visok procenat rezistentnih bakterija zabrinjava i zahteva saradnju svih u borbi protiv rezistencije.

Rezistentne bakterije preživljavaju u prisustvu antibiotika i nastavljaju da se razmnožavaju izazivajući dugotrajniju bolest ili čak i smrtni ishod. Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama mogu zahtevati dugotrajnije lečenje, više nege, alternativne i skuplje antibiotike, koji mogu imati ozbiljnije neželjene efekte.

Dok ne proverite da li dete ima virus ili bakteriju ne dajte mu antibiotike

Šta se smatra nepravilnom upotrebom antibiotika?
Najčešće se greši, kada se antibiotici daju pacijentima koji su prehlađeni, imaju grip ili neku virusnu infekciju.  Na ove bolesti antibiotici ne deluju, što znači da se stanje obolelog neće poraviti, neće sniziti temperaturu ni ukloniti druge simptome.

Može da škodi i upotreba antibiotika na neodgovarajući način odnosno kraće nego što je propisano, u nižim dozama, neodgovarajućim razmacima (na primer dva puta umesto tri puta na dan), jer se tada u organizmu neće nalaziti dovoljno antibiotika da ubiju sve bakterije, neke od njih će preživeti i mogu postati rezistentne.

Šta je racionalna upotreba antibiotika?
Racionalna upotreba antibiotika (samo kada je neophodno, u korektnim dozama, intervalima i odgovarajućem trajanju terapije) može da doprinese prestanku razvoja i širenja rezistentnih bakterija i da pomogne da antibiotici sačuvaju svoju efikasnost i za buduće generacije. 

Da bismo koristili antibiotike na pravi način neophodno je da se poznaju osobine bakterija koje se nalaze na našem području i da se tome prilagodi terapija infekcija. Uzimanje uzoraka za mikrobiološki pregled pre primene empirijske terapije i korekcija terapije bazirana na rezultatima mikrobiološke kulture i antibiograma, značajni su za smanjenje rezistencije. Znači, građani ne bi trebalo da kupuju antibiotike na svoju ruku, niti bi lekari trebalo da ih prepisuju, a da pre toga nisu tražili bris iz grla ili nosa, kako bi se sa sigurnošću potvrdilo da li je bakterija prisutna ili ne. 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Evropski dan posvećen racionalnoj upotrebi antibiotika obeležava se svake godine 18. novembra, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na opasnost koja preti javnom zdravlju zbog rezistencije bakterija na antimikrobne lekove i da se poveća svest o potrebi racionalne primene antibiotika. 

Najnoviji podaci pokazuju da se širom Evrope broj bolesnika zaraženih rezistentnim bakterijama povećava i da je rezistencija bakterija na antibiotike značajna pretnja javnom zdravlju.

Kao prilog tome govore i podaci o rezistenciji invazivnih bakterija prikupljenih iz 14 mikrobioloških laboratorija iz Srbije, koje pokrivaju oko 50 odsto populacije naše zemlje. Podaci su analizirani u Referentnoj laboratoriji za registrovanje i praćenje rezistencije IZJZV i pokazuju da se Srbija nalazi među evropskim zemljama sa najvišim procentima rezistentnih izolata, za sve vrste čija se osetljivost prati. Ovako visok procenat rezistentnih bakterija zabrinjava i zahteva saradnju svih u borbi protiv rezistencije.

Rezistentne bakterije preživljavaju u prisustvu antibiotika i nastavljaju da se razmnožavaju izazivajući dugotrajniju bolest ili čak i smrtni ishod. Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama mogu zahtevati dugotrajnije lečenje, više nege, alternativne i skuplje antibiotike, koji mogu imati ozbiljnije neželjene efekte.

Dok ne proverite da li dete ima virus ili bakteriju ne dajte mu antibiotike

Šta se smatra nepravilnom upotrebom antibiotika?
Najčešće se greši, kada se antibiotici daju pacijentima koji su prehlađeni, imaju grip ili neku virusnu infekciju.  Na ove bolesti antibiotici ne deluju, što znači da se stanje obolelog neće poraviti, neće sniziti temperaturu ni ukloniti druge simptome.

Može da škodi i upotreba antibiotika na neodgovarajući način odnosno kraće nego što je propisano, u nižim dozama, neodgovarajućim razmacima (na primer dva puta umesto tri puta na dan), jer se tada u organizmu neće nalaziti dovoljno antibiotika da ubiju sve bakterije, neke od njih će preživeti i mogu postati rezistentne.

Šta je racionalna upotreba antibiotika?
Racionalna upotreba antibiotika (samo kada je neophodno, u korektnim dozama, intervalima i odgovarajućem trajanju terapije) može da doprinese prestanku razvoja i širenja rezistentnih bakterija i da pomogne da antibiotici sačuvaju svoju efikasnost i za buduće generacije. 

Da bismo koristili antibiotike na pravi način neophodno je da se poznaju osobine bakterija koje se nalaze na našem području i da se tome prilagodi terapija infekcija. Uzimanje uzoraka za mikrobiološki pregled pre primene empirijske terapije i korekcija terapije bazirana na rezultatima mikrobiološke kulture i antibiograma, značajni su za smanjenje rezistencije. Znači, građani ne bi trebalo da kupuju antibiotike na svoju ruku, niti bi lekari trebalo da ih prepisuju, a da pre toga nisu tražili bris iz grla ili nosa, kako bi se sa sigurnošću potvrdilo da li je bakterija prisutna ili ne. 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Petak, 22.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije