Mali tim izraelskih naučnika mogao bi biti blizu pronalaska leka za potpuno izlečenje raka.“Verujemo da ćemo za godinu ponuditi lek za potpuno izlečenje raka”, istakao je Dan Aridor, govoreći o novom lečenju koje je razvila njegova kompanija. “Naš lek za rak će biti efikasan od prvog dana, trajaće nekoliko nedelja i neće imati neželjene efekte, ili će ti efekti biti minimalni. I sve to po mnogo nižoj ceni od većine drugih lekova na tržištu. Naše rešenje će biti generičko i lično”, dodao je on.
Zvuči fantastično, pogotovo ako se uzme u obzir da se, prema izveštajima Međunarodne agencije za istraživanje raka, svake godine širom sveta dijagnostikuje 18,1 miliona novih slučajeva te bolesti. Svaka šesta smrt na svetu je posledica raka, što ga čini drugim vodećim uzrokom smrti, odmah posle kardiovaskularnih bolesti.
Aridor tvrdi da je tretman koji nazivaju “Mutato” (multitarget toxin) u suštini na nivou antibiotika protiv raka. Tim naučnika je 2018. godine osvojio Nobelovu nagradu za svoj rad na prikazu bakteriografa (faga) u usmerenoj evoluciji novih proteina. Sličan proces koristi i Aridorova kompanija, samo što u proces uključuje peptide, jedinjenja dve ili više amino kiselina povezanih u lanac. Prema Moradu, preptidi imaju nekoliko prednosti u odnosu na antitela, uključujući i to da su manji, jeftiniji i lakši za proizvodnju i regulaciju. “Radili smo ono što su svi drugi radili, pokušavajući da otkrijemo nove peptide za tačno određene vrste raka”, rekao je Morad govoreći o pokretanju kompanije AEBi. Međutim, zajedno sa doktorom Hananom Icakijem odlučio je da učini nešto veće.
Prvi korak je bio da se utvrdi zašto postojeći lekovi za rak nisu delotvorni. Zatim su pronašli način da se suprotstave tom efektu. Većina antikancerogenih lekova napada određenu metu na ili u ćeliji raka, objasnio je Morad. Mutacije na ćeliji raka mogu da dovedu do neefikasnosti leka pošto on ne prepoznaje mutiranu ćeliju raka kao “neprijatelja”. Nasuprot tome, “Mutato” koristi kombinacju nekoliko peptida koji su usmereni na sve ćelije raka istovremeno, u kombinaciji sa jakim peptidnim toksinom koji bi te ćelije uništio. “Pobrinuli smo se da tokom procesa ne dođe do mutacija”, naglasio je Morad. Naime, od ćelija raka neće biti čišćen jedan po jedan receptor, već tri istovremeno, a “čak ni rak ne može mutirati tri receptora u isto vreme”.
Mnogi citološki antikancerogeni tretmani ciljaju na brzo rastuće ćelije. Ali matične ćelije ne rastu brzo i mogu izbeći te tretmane. Onda, kada se tretman završi, mogu ponovo da izazovu rak. “Ako se rak ne uništi potpuno, preostale ćelije mogu ponovo da mutiraju, a onda se rak vrati i uz to bude otporan na lekove”, rekao je Morad.
On je objasnio da zbog toga što se ćelije raka rađaju iz mutacija, većina proteina koji su usmereni na te ćelije postoje u matičnim ćelijama raka. “Mutato” svojim višestrukim napadima osigurava da će i oni biti uništeni. Novi tretman će se ponašati kao hobotnica: može se ušunjati na mesta gde drugi veliki molekuli ne mogu da dosegnu. “To bi trebalo da učini čitav molekul neimunogenim u većini slučajeva i omogućilo bi ponovljeno davanje leka”, rekao je on.
Komentari (0)