Sve popularnija organska hrana na zapadu je već godinama na meniju onih koji vode računa o zdravlju, a i kod nas stiže na velika vrata. Sa sve većom popularnošću javljaju se i pitanja koliko je ova hrana zaista zdravija, da li vredi većeg novca i kako da prepoznamo da je u pitanju “prava stvar”?
Nutricionista Milka Raičević nudi odgovore.
– Kada kažemo organska hrana, mislimo na namirnice koje su uzgajane u jako kontrolisanoj sredini, na čistom zemljištu, bez pesticida i hemikalija. Mora da bude zdrava i voda kojom se zaliva, i samo seme pa samim time i finalni proizvod. Takve namirnice moraju uvek da imaju sertifikat na kom možete da saznate sve, od toga na kakvom je zemljištu rasla, preko padavina pa do hrane kojom je hranjena živina, ako se radi o životinjskim proizvodima – kaže Raičević.
Organsko je sve češće na našoj trpezi
Iako se dugo vodi rasprava o tome da li ovakve namirnice zaista pružaju bolju nutritivnu vrednost od standardnih, ne-organskih proizvoda, naša sagovornica kaže da tu dileme nema. Ne samo da je organska hrana zdravija jer nije prskana, već ima i bolji sastav.- Organske namirnice su u proseku 50 do 70 posto hranjivije od ovih koje jedemo svakodnevno, tako da se sigurno isplati dati malo više novca.
Međutim, problem je u tome što organska hrana ima drugačiji ukus, koji su mnogi zaboravili a neki ga nikad nisu ni znali. Na primer, ako uzmete šargarepu, ona neće imati onaj izrazito sladak ukus kao ova veštačka, već potpuno prirodan, i to je nešto na šta se treba navići – ističe ona.
Iako to sve zvuči divno, veliki problem na koji nailazimo je pitanje da li je ono što kupujemo zaista organsko ili nam samo mažu oči. Nesumnjivo da će neki ljudi pokušati i da vas prevare, ali kao znate kako da prepoznate pravu organsku hranu nema potrebe da se bojite.
– Prvo i pre svega, svaki prodavac organske hrane mora da ima sertifikat. Bez obzira na to da li kupujete na pijaci, marketu ili bio špajzu, tražite da vidite sertifikat za određenu namirnicu. Druga stvar koju možete da uradite jeste da jednostavno pogledate namirnicu. Organska jabuka nikad nije savršena, ona je manja, kvrgava i ne izgleda kao na slici. Šargarepa nije drečavo crvena, velika i debela, nego je mnogo tanja i bleđa.Treće, kada zagrizete jabuku, morate zaista da je žvaćete ako je organska, ne topi se u ustima.
Tako ćete lako znati da li je stvarno prirodno ili ne. Prirodno nikad nije savršeno – objasnila nam je Milka Raičević.Međutim u Srbiji ljudima i dalje veliki problem predstavlja znatno viša cena ovakvih namirnica. Iako ne poriče da to jeste slučaj, te da organska hrana ponekad ima i nekoliko puta višu cenu, naša sagovornica kaže da možete lakom računicom da smanjite troškove.
– Srbi imaju veliki problem, a to je da vole da preteruju. Ne morate da pojedete kilogram jabuka, pojedite jednu, ali dobru. Ako uzmete organski hleb, videćete da će vas jedna kriška brzo zasititi, za razliku od običnog kog ćete pojesti tri kriške. Zato ja uvek predlažem da se vodi računa o okolini, pa se samim tim troši i manje novca. Zaista prejedanje, pa čak i najzdravijim namirnicama, ničemu ne vodi – tvrdi ona.
Namirnice za koje posebno vredi izdvojiti novac su one koje rastu u zemlji, kao što je krompir. U njega se često sve i svašta dodaje ne bi li trajao što duže, a činjenica da je jako jeftin ga čini jednom od najpopularnijih namirnica kod nas. Takođe, organski mlečni proizvodi su vredni novca jer ne sadrže trans masti.
Za ove namirnice se isplati potrošiti novac
Svetski stručnjaci se slažu da je organska hrana bolja jer ne sadrži hemikalije, ali ne slažu se svi da je ona zapravo i hranjivija. Naime, skeptici tvrde da ona ne sadrži više hranjivih supstanci nego klasična hrana, pa se zato smatra da ne moramo sve namirnice da kupujemo u organskoj formi. Međutim, ovih 15 namirnica uvek kupite u prirodnom izdanju ako možete.
Jabuke, dečja hrana, jagode, borovnice, ljuta paprika, breskve i nektarine, zeleniš, celer, krompir, mleko, paradajz, paprika, grožđe, kikiriki puter, meso i krastavac.
Komentari (0)