Jedna od korisnih veština koje dete na svom putu odrastanja treba da usvoji jeste da bude strpljivo kada je to potrebno. I ovo zahteva jednu vrstu disciplinovanja, budući da decu predškolskog uzrasta karakteriše nedostatak samokontrole i kratkotrajnost pažnje. Ovo bukvalno znači da nisu u stanju da zadrže svoje misli i ono što žele da kažu.
Bez etiketiranja
– Ovo se može javiti i kao problem pri polasku deteta u školu i njegovog funkcionisanja na času, gde je neophodno poštovati određena pravila socijalno prihvatljivog ponašanja, što svakako zahteva određenu disciplinu. Dete koje je išlo u vrtić lakše će se adaptirati na školu kada su u pitanju prihvatanja pravila i sticanja društvenih iskustava – kaže za „Alo!” pedagog Ksenija Sulejmanović.
Pričanje na času, ometanje druge dece, pravljenje buke i slično spada u najčešće disciplinske prekršaje i ovi problemi se obično rešavaju razgovorom sa učenicima. Ipak, njihovo uspešno prevazilaženje zavisi i od veštine nastavnika, njegovog autoriteta i sposobnosti za podsticanje adekvatnog ponašanja učenika.
– Važno je ne etiketirati učenika, odnosno ne kritikovati dete već njegovo ponašanje, izbegavati omalovažavanje učenika, već podsticati željeno ponašanje ohrabrivanjem i usmeravanjem pažnje celog odeljenja na preporučljivo ponašanje pojedinca. Dakle, biti dobar slušalac pomaže detetu da brže uči i da se bolje slaže s učiteljom, roditeljom i prijateljima – kaže naša sagovornica.
Budite dobar slušalac
Odrasli treba da pomognu detetu da nauči da sluša druge i to tako što će insistirati da dete sačeka svoj red.
– Detetu treba reći, na primer: „Sada slušaj ti mene, a kad završim, onda si ti na redu” ili, kada je to moguće, ignorisati prekidanje deteta ne pridajući pažnju takvom ponašanju. Važno je imati u vidu da kad god želimo da utičemo na neko ponašanje, mnogo je efektnije naglasiti pozitivan ishod adekvatnog ponašanja umesto isticanja negativnog, na primer: „Ako pažljivo slušaš učitelja, dobićeš peticu”, umesto: „Ako ne slušaš, dobićeš jedinicu”. Naravno, svako pozitivno ponašanje deteta, u kom ono iskaže strpljenje i ponašanje primereno situaciji, treba primetiti i pohvaliti – savetuje Sulejmanovićeva.
Hiperaktivno dete
Ometanje na času može biti posledica nedostataka pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), a simptomi su: teško usmeravanje pažnje, teškoće da se sasluša drugi, dete previše priča, prekida druge, vrpolji se, penje se, trči, zaboravlja, impulsivno je, nepažljivo i slično. Javlja se kod tri do pet odsto dece školskog uzrasta. U tom slučaju je pomoć stručnjaka neophodna.
Komentari (0)