Deca stalno testiraju strpljenje roditelja. Vrište, zapitkuju, viču, zahtevaju… A, ponekad se i “ukopaju” u mestu i odbijaju da se pomere dok im stariji ne ispune želju. Iako želimo da naš mališan uvek bude dobro raspoložen i kooperativan, realnost je sasvim drugačija. Oni rade upravo ono što treba – uče kako da upravljaju svojim emocijama. Deca strah, tugu ili ljutnju izražavaju istog trenutka, za razliku od odraslih koji drže sve u sebi.
Napadi besa
Deca ga često ispolje ako im nanesete neku nepravdu, pa će vrištati, plakati, udarati pesnicama. Dopustite im da izbace te emocije, na bezbedan način naravno. Nakon ovoga, najmlađi će se uskoro “vratiti u normalu” i postati slatki i veseli. Kada su starija deca u pitanju, roditelji mogu da odrede sobu u kući, u kojoj svako može da viče ili plače kada je uznemiren. Bes, strah i tuga će ubrzo nestati, a mir će se vratiti u dom.
Dozvolite im da plaču
Bake i mame su nam uglavnom govorile da ne plačemo. Dečaci koji puste suzu su bili “mamine maze”, a devojčice “bebe”. U stvarnosti, suze su veoma isceljujuće. Istraživanja su pokazala da plač momentalno smanjuje nivo hormona stresa u telu. Ukoliko pustite vaše klince da se isplaču, suze će zalečiti njihove fizičke i emocionalne boli ili gubitke.
Ako se plaše grmljavine, nemojte ih sputavati u tome
Oslobađanje straha
Mališani se plaše mraka, munja, gromova… Osećaju strah kada su na nekom novom mestu sa ljudima koje ne poznaju, pogotovo još ako su bez roditelja. Njihov osećaj sigurnosti je ugrožen, pa im zato ne govorite “ne budi kukavica” i dozvolite im da ispolje svoja osećanja. Strah je normalan i zdrav, a nekad može biti i spasonosan. Zato im dajte dozvolu da drhte, pa će osećanje nesigurnosti brzo preći u smeh. Puštajući ih da izraze bojazan, pomažete da ne osećaju nelagodnost i stid što se plaše.
Dete “usporen snimak”
Majku, usredsređenu na to da dete obuče na vreme, nahrani i spremi za školu, ništa više ne iritira od činjenice da se ono kreće “brzinom puža”. Mališanima treba vremena da nauče kako porodični raspored funkcioniše i da mu se prilagode. Ako imate dete koje je uvek korak iza svih, umesto da se ljutute na njega, poštujte njegov tempo. Dozvolite mu da jede u kolima ili ga probudite ranije.
Ako dete ne želi da komunicira sa vama nemojte insistirati
Postavljanje granica
Deca i tinejdžeri su stručnjaci da dobiju ono šta žele. Plakaće, moliće vas, ubeđivati, sve dok ne popustite. I ma koliko vas to živciralo, ono što rade je važno. Na ovaj način testiraju vaše, ali i svoje granice. Ovde je bitno da deca osete da ćete njihove razloge uzeti u obzir, pa ih saslušajte. Ovako ćete s ljubavlju postaviti granice i naučiti ih da neće uvek dobiti ono što žele.
Upornost
Kada vaš mališan lupi nogom i kaže “ja neću to da uradim”, tako izražava trenutne emocije – bes, gnev, nepravdu. Iako stariji očekuju da mali slušaju, to nije uvek tako. Objasnite detetu da je i ono “deo tima”, da treba da pomogne, ali mu recite i kada ćete moći da ga saslušate. Ako je nepopustljiv, dajte mu vremena. Da bi ponovo bio srećan, mora da izbaci ove emocije iz sebe.
Komentari (0)