Neka deca kao da imaju poseban dar da stalno budu nespretna. Roditelji to uglavnom konstatuju i ne udubljuju se mnogo u razloge zašto je to tako. Ali, dečji psiholozi su utvrdili da su mali nespretnjakovići najčešće previše zaštićena deca kojoj stariji stalno govore: „Ne penji se tamo, pašćeš; ne diraj to, povredićeš se;, nemoj ovo, nemoj ono…” Treba to izdržati!
Uz tolike zabrane i upozorenja, deca teško mogu da otkriju za šta je njihovo telo sposobno, šta mogu a šta ne.
Ponekad su veoma nespretna i hiperaktivna deca koja „nemaju vremena” da osmotre okolinu i da zamisle posledice svojih nestašluka. Nespretna su, međutim, i deca koja nemaju dovoljno sampouzdanje pa se ne usuđuju da nešto urade iz straha da ne pogreše. Oni su u začaranom krugu iz koga je teško izaći: što su strašljiviji, oni su nespretniji, a svaka nespretnost ih još više „ubija u pojam”, zbog čega se sve više povlače u sebe. Roditelji pre svega treba da znaju da se spretnost stiče s godinama. Dete od šest godina trapavije je od deteta od 12 godina. Razlog je sasvim jednostavan: mozak šestogodišnjaka još nije dovoljno „zreo”. Tek kada se veze između nervnih ćelija prekriju mielinom, supstancom koja olakšava prenos poruka, sposobnost mozga dostiže maksimum. A mielinizacija nervnih ćelija dovršava se tek oko 20. godine! Zato ne tražite od deteta da se samo zakopča pre treće godine ili da napravi složenu maketu pre desete! I još nešto, kupujte mu samo one igračke koje su namenjene njegovom uzrastu!
Kako onda pomoći malim trapavcima da postanu smeliji i spretniji? Evo nekoliko saveta psihologa.
Budite strpljivi
Kada dete poželi da posluži goste sokom i usput prospe pola čaše, ili mu treba pola sata da veže pertle, roditelji su na iskušenju da mu priteknu u pomoć, da to urade umesto njega i tako dobiju na vremenu. Umesto nerviranja, pokažite strpljenje, dajte detetu priliku da nauči da bude spretnije, ohrabrite ga.
Svakodnevni trening
Ima mnogo načina da dete naučite da bude spretnije i tokom svakodnevnih aktivnosti: naterajte ga da se za stolom samo služi hranom, da samo sipa vodu, da samo postavlja i sklapa posuđe sa stola, da vam pomogne da prostrete veš, da otvori kese sa namirnicama iz samoposluge i da sve samo rasporedi…
Posmatranje drugih
Prilikom svih aktivnosti, detetu je potrebna pomoć ili podrška. Makar u početku. Ali, to ne znači da mu stalno pokazujete kako se nešto radi ili da ga terate da ponavlja neku radnju dok ne uspe da uradi bez greške. Umesto toga bolje je motivisati dete da najpre posmatra druge kako nešto rade ili spremaju i da potom pokuša da uradi to isto.
Prilikom svih aktivnosti, detetu je potrebna pomoć ili podrška. Makar u početku. Ali, to ne znači da mu stalno pokazujete kako se nešto radi ili da ga terate da ponavlja neku radnju dok ne uspe da uradi bez greške. Umesto toga bolje je motivisati dete da najpre posmatra druge kako nešto rade ili spremaju i da potom pokuša da uradi to isto.
Zajednički rad
Manuelne aktivnosti pomoći će detetu da usavrši spretnost: gradite zajedno kule u pesku, zamolite dete da oboji prugasti papir a da ne pređe crtu, pokažite mu kako da radi sa vodenim bojama, kako da drži četkicu…
I sport pomaže
Bavljenje sportom je dobar način da dete nauči da se bolje koncentriše i da koordinira pokrete.
Komentari (0)