Za roditelje dečji snovi predstavljaju ključ za njihovu dušu. Zato bi morali pažljivo da slušaju kada im deca pričaju šta su u snu doživela, što su u stanju da urade tek posle treće godine života.
Istraživanja sprovedena u Americi su pokazala da u skoro 50 odsto dečjih snova životinje i likovi iz mašte igraju presudnu ulogu. Psiholozi su došli do zaključka da deca najčešće sanjaju kuće, vodu, brda, doline i scene spasavanja.
Doktor Aleksandar Golbin je ustanovio da se tokom detinjstva menja sadržaj snova. Tako deca uzrasta između tri i četiri godine najčešće sanjaju jedno biće, i to uglavnom životinju. Konstrukcija radnje je vrlo kratka i jednostavna.
Starija deca (pet i šest godina) sanjaju složenije snove, a ona od sedam do devet godina često sebe u snovima vide kao superjunake ili filmske zvezde.
U tome se odražava promena u njihovoj svesti i dominacija nad mislima, telom i osećanjima-kaže Golbin.
što su deca starija, snovi postaju sve složeniji: veoma su maštoviti, a pojavljuju se i agresije i strahovi.
U snovima deca vežbaju ono što će realizovati u životu ili iživljavaju ono što još nisu u stanju da ostvare ili da prihvate u stvarnom životu – kaže američki psiholog Keli Balkeli.
Ako roditelji umeju da protumače te snove, moći će svojoj deci da pruže podršku. Zato bi trebalo da ih ohrabre da im pričaju šta su sanjali, ali da pri tom uspostave ravnotežu: ne bi trebalo ni da ignorišu snove, niti da ih dramatizuju.
Komentari (0)