Nemoj ovo, nemoj ono, nemoj sada, nemoj onda, pazi – past ćeš, pazi – nemoj!… Koliko samo često u jednom danu na ovakav način korimo svoju decu? Verovatno mnogo puta i to iz sasvim banalnih razloga jer ne želimo da nam se deca udare, da padnu, da zaplaču … a time ne samo da im ne damo da budu deca već im najdirektnije ne dopuštamo da razvijaju svoju inteligenciju! Da – inteligenciju!
Reč je o najbalnijim dečjim porivima – kada se popnu na krevet deca bi skakala. “Ne, nemoj skakati – pašćeš, uništićeš krevet, šta ti je – odmah dole!”
Deci je dosadno i baš bi se rado malo vrtela oko svoje ose. “Vidi mama, ha ha, vrtim se, jeee” … “Prestani odmah, zavrteće ti se, pašćeš”… I skačemo odmah na njih da ih zaustavimo, i naravno, odvrtimo!
Jedan od primera je i onaj kada roditelji šetaju sa svojim detetom uz put, a ono uporno da šeta po ivičnjaku, uprkos svim silnim upozorenjima da bi ga mogao zgaziti auto.
.jpg)
Ne prekidajte sjajnu zabavu
Ili – dete otupljeno sedi u fotelji ispred televizora, ali ni to više ne može pa počinje lagano lupati nogom po ivici, pa još, pa jače i još jače. I naravno, odmah ga neko opominje. “Zašto lupaš nogom, nemoj to raditi, molim te”.
Ili još gore, dete se u fotelji počinje ljuljati i lupati glavom u naslon. Dosadno mu je, a roditelj na takvu akciju već pomišlja da dete možda nije baš svoje. Da nije normalno, jer ko bi normalan lupao glavom u naslon sve jače i jače! A ono zapravo samo zamišlja neku svoju imaginarnu liniju i odbija se od nje da bi je opet dosegnulo. Kada mu dosadi, ono svoju liniju pomeri malo više i počinje udarati još jače. U tom trenutku u detetovom se telu aktiviraju svi mišići i to ne tek fizički, već te radnje radi mozak koji pomera i kontroliše mišiće što je dodatna stimulacija za razvoj neurona u mozgu. Neurona koji se uzgred rečeno, najbrže razvijaju do sedme godine života.
I tu leži čitava fama, a objašnjenje smo našli kod najpametnijih stručnjaka – članova Mense.
Inteligencija naime, ne zavisi samo od broja neurona – odnosno, ona nije uslovljena samo genetskim potencijalom već i važnim vezama između neurona – takozvanim sinapsama koje se razvijaju samo do detetove sedme godine života. Razvijanjem neurona, održavajući neurone živima, i stvarajući nove veze između njih povećava se sama inteligencija deteta. Drugim rečima – mozak koji je stimulisan prirodnim dečjim nestašlucima ne dozvoljava izumiranje neurona!
Dakle, kada mozak ima više neurona, logično je i da je pametniji od onog čiji neuroni izumiru. A oni izumiru ukoliko se mozak ne trenira – ukoliko ga se ostavi ispred televizora, tableta, monitora, da polako upija informacije bez ikakve fizičke (re)akcije. I to je pravo objašnjenje (ne)inteligencije!
Postoji i čitav niz drugih primera tipičnih grešaka modernih roditelja i verujemo – voleli biste da znate gde još grešite. Pa spomenimo još neke najbanalnije.
Pre nego se beba rodi, uređuje se njegova/njena sobica ili kutak u kojem će prvih nekoliko meseci beba boraviti. Biraju se boje – nežno plave, nežno roze… A zapravo, kako kažu u Mensi, bebi u tom razdoblju treba šarenilo! Nežne boje ne samo da neće primetiti (posebno onih prvih par nedelja kada još uvek ni ne vidi dobro) i takva dosadna slika u bebinom mozgu neće stimulirati ništa jer nema nikakvog kontrasta!
Beba raste pa je mama i tata počinju sve više dizati – uz obavezno držanje glavice tako da beba često nema ni milimetar prostora da je pomakne unazad. A to je isto velika greška jer bi se glavica trebalo držati skroz lagano kako bi beba imala mogućnost jačati mišiće i razvijati važne neuronske veze u svom mozgu. Kod tako malih beba, što je takođe velika greška, mama uglavnom pazi da bebu diže nežno i ljulja je nežnim pokretima i sva se uznemiri kada tata to odradi malo grublje i malo žešće. A upravo je to način da se beba (naravno, ne treba je tresti i bacati u vazduh) počinje učiti aktivnijim pokretima kako bi njen mozak počeo brže stvarati sinapse i prilagođavati se pokretima kakve će i sama uskoro početi da radi.
Komentari (0)