Najpopularnije metode uspavljivanja beba

Beba treba da ima jedno mesto za spavanje tokom noći i u blizini tog mesta treba da se uspavljuje.

Masaža: Bebe i mala deca koja vole petnaestominutnu masažu pred spavanje brže će zaspati nego ona koja vole da im se čitaju priče, tvrdi jedna američka studija.

Priča pred spavanje: Nije bitno šta čitate maloj bebi, jer ona ne razumeju tekst. Bitan je način na koji to radite. Mamin ili tatin glas dok joj čitate tihim, umirujućim glasom će je opustiti i uspavati. Ili, možete otpevati neku pesmicu.

Kada se beba probudi u toku noći, pokušajte da ponovo zaspi bez uzimanja u ruke, pevanja, ljuškanja i slično. Bebe se bude mnogo puta u toku noći i ne treba da im postane navika da ih uvek neko uspavljuje. Bebu koja se probudila da jede ne treba presvlačiti osim ako se ukakila ili ako je pelena baš puna: što manje aktivnosti, to je lakše uspavljivanje nakon podoja, odnosno flašice.

Kada se beba presvlači tokom noći, neka to bude sa što manje svetla, bez maženja, obraćanja, golicanja i svega onoga čime bebu obasipate tokom dana. Ovako beba počinje da razume razliku između dana i noći.

Postoje velike individualne razlike u dužini i ritmu spavanja u svakom životnom dobu. Neki roditelji će brzo postići željeni cilj, da beba uspostavi dnevnu rutinu i da nauče koji rituali najbolje umiruju i uspavljuju bebu.

“Loši spavači” su bebe koje se teško uspavljuju ili se često noću bude. Dugo uspavljivanje bebe svake večeri iscrpljuje roditelje, oduzima im ono malo vremena koje su planirali da odvoje za sebe. Postoji više tehnika koje se preporučuju za prevazilaženje ovog problema.

Na roditeljima je da izaberu da li će pokušati da nekom od ovih metoda reše problem dugog uspavljivanja ili čestog noćnog buđenja, ili će prosto prepustiti da beba “komanduje” i prilagoditi joj svoj dnevni raspored.

Ove metode uspavljivanja ne preporučuju se za decu mlađu od 6 meseci. Nemojte ih primenjivati ako je dete bolesno, ima povišenu temperaturu, ako imate u planu selidbu, put ili neku drugu promenu dnevne rutine.

Ova metoda sastoji se od ponavljanja određenih radnji sve dok beba ponovo ne zaspi.

1. KORAK: Posmatrajte bebu i uočite znakove koji ukazuju na to da je pospana: zeva, trlja okice, kenjka.

2. KORAK: Spustite je u krevetac dok je još uvek budna, ali na dobrom putu da zaspi.

3. KORAK: Ako protestuje i neće da zaspi, podignite je u naručje, umirite je šapatom izgovarajući tiho “šššš” dok ne prestane da plače, a potom je ponovo spustite u krevetić.

4. KORAK: Svaki put kada se beba uznemiri, ponavljajte proceduru “podigni, uteši i spusti”, sve dok konačno ne zaspi.

Beba će naposletku shvatiti da nakon podizanja i izgovaranja “šššš” sledi spuštanje u krevetić (i ništa drugo!) te će se “pomiriti sa sudbinom” i zaspati. Kada usavršite ovu metodu uspavljivanja, biće dovoljno da izgovorite “šššš”, pa da beba utone u san.

Ova metoda nije stresna za bebu, ali zahteva vreme i strpljenje (nekada i nekoliko nedelja), kao i ustajanje roditelja iz krevete noću i po nekoliko puta.

Postoje razne metode postepenog produžavanja vremena plača bebe; roditeljima se savetuje da se postepeno (za po nekoliko minuta) produžava vreme plača bebe u krevetiću pre nego što roditelji reaguju. Beba se ne uzima u naručje, već se u krevetiću ušuška i uteši dok se ne smiri, a postupak se ponavlja ako beba ponovo plače, sve dok se ne uspava.

Metoda koju je razvio dr Ričard Ferber u svom centru za poremećaje spavanja Dečje bolnice u Bostonu: Uvek u isto vreme tokom dana i uveče stavite mališana u njegov krevetić. Sve vrste “pomoći” pri uspavljivanju koje ste do tada pružali detetu (nošenje, flašica, dojenje, stajanje pored kreveta, držanje za ruku…) – potpuno izostavite. Vremenski te aktivnosti odvojite od uspavljivanja, odnosno pomerite ih za najmanje pola sata ranije.

Pre odlaska na spavanje provedite prijatno vreme u bliskom druženju sa detetom. Odmah po završetku tih zajedničkih aktivnosti smestite dete u krevet budno, poželite mu laku noć poljupcem i izađite iz sobe.

Pošto je iskustvo “ležati sam i budan u svom krevetiću” za vašeg mališana verovatno sasvim nepoznato, gotovo je sigurno da će odmah početi da plače, očekujući da se vratite i pomognete mu da zaspi onako kako je do tada navikao.

Umesto toga, roditelj čeka nekoliko minuta (prvi put tri minuta, zatim 5-7-7-9 za svaki sledići ulazak); narednih dana ovi intervali se postepeno povećavaju.

Budite staloženi; detetu se obraćajte mirnim, sigurnim glasom. Nikako ga ne uzimajte u naručje i ne pružajte mu pomoć na koju je navilo (flašica, nošenje, stajanje pored krevetića…). Takođe, dete ne treba da zaspi u vašem prisustvu.

Cilj vašeg ulaska kod deteta jeste da ga umirite, da mu kažete da je sve u redu i da ste tu za njega, ali da treba da spava u svom krevetiću. Treba da oseti vašu sigurnost, mir, toplinu, blagonaklonost, ali i odlučnost, čak i ako je suviše malo da razume smisao reči. Ni slučajno ga nemojte grditi ili vikati. Ulazite samo ako dete plače. Ako samo kenjka, negoduje ili mrmlja, sačekajte, možda će se i samo postepeno umiriti.

Podsećamo da, prema preporukama za bezbedno spavanje, novorođenče i odojče treba da spava u sobi sa roditeljima, u sopstvenom krevetiću.