Deca i mladi su svakodnevno izloženi narušavanju pravilnog držanja, te dolazi do funkcionalnih i morfoloških promena kičmenog stuba i drugih skeletno-mišićnih delova sistema za kretanje, pa se moraju preduzeti određene preventivne i korektivne mere da bi se deformiteti ublažili ili korigovali.
Među najčešće probleme kičmenog stuba spadaju skolioza, kifoza i lordoza, ali sve češće se ti problemi odraze i na druge segmente tela, pa može doći do deformiteta grudnog kosa (ispupcene ili kokoije grudi i udubljene grudi) , kolena (X i O noge) i stopala (izdubljena i ravna stopala).
Kad se javljaju problemi sa kičmom?
Deformiteti se najčešće javljaju tokom rasta i razvoja, a postoji nekoliko kritičnih perioda:
1. Period prve godine života – kada dete počinje da se uspravlja, staje i uči da hoda
2. Period od 6-7 godine, kada dete polazi u školu i susreće se sa novim životnim navikama. To je za decu nagla promena jer su do data imali dinamičan život, igrali se veći deo dana, a sad dolazi nagla promena gde moraju da sede u klupi (koja nije prilagođena svakom detetu i njegovim antropometrijskim karakteristikama kao što su visina, dužina donjih i gornjih ekstremiteta) po 4-5 sati i nose školske torbe. Za ovaj period se kaže da je presudna faza u životu deteta i pojave deformiteta.
3. Period puberteta, najosetljivija faza u razvoju svakog deteta, dolazi do pojačanje hormonalne aktivnosti, ubrzanog rasta, uspostavljanja mišićne funkcije… Mnoge devojke zauzimaju pogrbljen stav (kifoza) jer žele na taj način da prikriju formiranje grudi, a kod decaka taj stav može da se javi zbog držanja ruku u džepovima.
Faktori nastanka deformiteta
Postoji više faktora koji utiču na pojavu deformiteta kičmenog stuba, a razlikujemo: unutrašnje (urođenje anomalije, poremećen rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, hipovitaminoza.. – na ove faktore teško možemo uticati) i spoljašnje…
U većini slučajeva spoljašnji faktori su glavni uzrok, na njih možemo uticati i glavnu ulogu u prevenciji imaju roditelji. Tu spadaju naporan školski režim, nepravilno sedenje, nepravilno spavanje na mekim ležajevima i sa povišenim jastukom, nošenje preteške torbe (preko 20% od kilaže deteta), dugotrajno gledanje tv-a, sedenja za kompjuterom, gledanje u telofon, neprikladna odeća i obuća, nedovoljna i nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost…
Posledice deformiteta kičme kod dece
Kao posledica spoljašnjih faktora dete se često žali i iskazuje niz simptoma: bledoća, uznemirenost, bezvoljnost, pospanost, česte glavobolje, gubitak apetita, poremećaj probave, a najčešći simptomi su bolovi u vratu ili leđima.
Roditelji trebaju da se obrate stručnom licu nakon pojave prvih simptoma, i da decu redovno vode na sistematske preglede. Smatra se da su osnovne pretpostavke za uspešno lečenje deformiteta rana detekcija, pravilna dijagnostika, pravilna aplikacija kineziterapije i redovna fizička aktivnost. Fizička vežba i pravilno doziran i usmeren pokret, osnovno su sredstvo prevencije i sprečavaju sve bolesti i deformitete kod dece.
Kako sprečiti deformitete?
Ako je dete od malena u nekoj sportskoj disciplini koja se sprovodi redovno (najmanje 3 puta nedeljno) male su šanse za pojavu deformiteta. U slučaju da dođe do pojave nekih deformiteta kičmenog stuba, sprovode se korektivni tretmani zasnovani na principima i metodama kineziterapije. Koriste se vežbe disanja, mobilnosti, jačanja muskulature i stabilizacije.
Kod nekih deformiteta kao što je skolioza, neophodno je lečenje sa miderom uz korektvino vežbanje (mider samo u slučaju da je skolioza preko 20°). Kod izraženih krivina kičmenog stuba (preko 50°) neophodno je operacijsko lečenje.
Komentari (0)