Kad god čovek poštuje prirodu profitira, a kad pokušava da je nadmaši dobije po prstima. Najnovija globalna afera dolazi iz Kine gde su fabrikanti mleka za bebe dodavali melamin; da bi lažno povećali proteinski sadržaj doveli su u opasnost hiljade beba. S obzirom na osetljivost populacije odojčadi, to je postao globalni problem.
Reagovala je i Svetska zdravstvena organizacija, ali i Evropska unija. Nažalost, za neke bebe bilo je prekasnoa neke će dugoročno vući posledice u vidu kamena u bubregu izazvanog melaminom.
Ovo je još jedan argument za hvalevrednu kampanju povratka na dojenje kao najbolji način prehrane deteta, što treba apsolutno pozdraviti i podržati kao trajno opredeljenje. Pomodni stavovi o navodnom uticaju dojenja na oblik i kvalitet grudi samo su predrasuda, a ponekad izraz diktata modnih poslenika, među kojima ima dosta pervertita, u dubini duše ženomrzaca.
Postoji jedna druga opasnost koju u prvi mah aktivistkinje s beogradskih trgova i parkova, gde se održavala kampanja, nisu naslutile. Naime, u neonatološkim odeljenjima gde bebe prvo dospeju po porođaju, forsira se prehrana veštačkim mlekom.
Bebe nisu uz majku da bi im bile na raspolaganju u svakom trenutku, nego odvojene i donose ih u određenim vremenskim intervalima na podoj. U međuvremenu dobivaju veštačko mleko. Kako obično babice nahrane dete nekako pred podoj, tako trenutno site bebe odspavaju na majčinim grudima i ne sisaju upravo najkvalitetnije mleko, takozvani kolostrum.
To mleko, koje prvih dana izlazi iz majčinih grudi, sadrži imunoglobuline neophodne za imunitet deteta tokom prvih meseci života. Iako veštačka mleka, moguće poreklom i iz Kine, kao onomad aspirini iz Indije, nisu lek nego higijensko-dijetetski proizvod, prodaju se u apotekama, pa ih laici smatraju lekom.
U borbi za profit proizvođači takvih veštačkih proizvoda spremni su da sponzorišu lekarima-neonatolozimaponeki kongres u inostranstvu, gde će segovoriti o komparativnim prednostima baš njihovog proizvoda. Lekari željni znanja i putovanja, grešni kao i sva ljudska bića, podlegnu toj propagandi pa preporučuju dojiljama baš taj i taj proizvod, „jer ga i oni koriste”.
Druga moguća opasnost je preuzimanje aktivne uloge u tretmanu novorođenčadi. To praktično znači da pojavu fiziološke žutice(icterus neonatorum) leče infuzijama, iako u „Medicinskoj enciklopediji” lepo piše da se ona ne leči. Postavljena infuzija znači da majka neće videti i podojiti svoju bebu i po dvadeset sati.
Psihološki, to vreme deluje pogubno, rodilja sumnja da se s njenom bebom nešto događa, za to vreme ne doji i stvara se velika opasnost od upale dojke, mastitisa, koji lako može preći u sepsu. Ujedno se gubi najkvalitetnije majčino mleko, a i odojčetu može da se smanji refleks sisanja.
Preaktivna uloga lekara u jednom par ekselans biološkom procesu svojstvenom uostalom svim sisarima, koji se održavaju na Zemlji i bez neonatologa, može uprkos najboljim namerama unazaditi plemenita nastojanja da dojenjem unapredimo našu ionako smanjenu populaciju.
Da ne bude kao u onoj šali, kada se dete hvali kako je rano počelo s kravljim mlekom, a drugomu odgovara: „Vidim da si tele, a sad znam i zašto!”. Od lekara se očekuje da budu iznad profita, što nije lako, jer i farmaceutska industrija mnogo ulaže u propagandu i teško je odbiti sponzorisani odlazak na kongres u Barselonu, Akapulko ili London.
Aktivnija uloga neonatologa je donekle razumljiva, jer su u senci ginekologa, kojikupe slavu, dok neonatolozi rade u anonimnosti. Zato neki imaju sklonost da „otkriju”, na primer, infekciju kod bebe, primenjuju penicilin, čak i antibiotike širokog spektra, a bez antibiograma, što dodatno uspaniči rodilju, koja je ionako u stresnom stanju, što može usloviti gubitak mleka iz psiholoških razloga.
Mali dobitak u vidu poklonjene bombonijere ili desetak evra na širem nacionalnom planu rezultira kompromitovanjem nadasve plemenite namere da svaka majka doji od prvog dana svoje čedo.
Komentari (0)