Jačanje klimatskih ekstrema je sve prisutnije u našem podneblju i nisu neuobičajeni prelazi temperatura iz minusa u plus, zbog čega se sve češće priča o uticaju vremena na zdravlje.
Nagle temperaturne promene najčešće su kod nas praćene izveštajima Hitne pomoći koji kazuju da je je određenog dana bilo mnogo intervencija kod srčanih bolesnika, da su psihički labilne osobe uznemirenije nego inače, da astmatičari imaju najviše tegoba…
Nauka je dokazala da ni fizički, ni psihički zdrave osobe nisu imune na promene koje se dešavaju u atmosferi.
Jasminka Smailagić, samostalni savetnik za dinamičku klimatologiju u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, kaže da zbog naglih promena meteoroloških parametara pate i osobe koje su psihički i fizički zdrave.
Te osobe pri naglim temperaturnim prelazima, pri promeni pritiska ili smera vetra, recimo, osećaju glavobolju, postaju razdražljive, pate od nesanice, uznemirene su, spava im se ili konstantno imaju osećaj umora.
Ukoliko nam je to povoljan period u životu, vremenski uticaj će se osetiti neznatno, ali ako se osoba oseća kao da je došla "minus faza", nepovoljni vremenski uslovi samo su "kap u punu čašu".
U Srbiji, u Republičkom hidromoteorološkom zavodu svakodnevno se vodi evidencija vremenskih faza, koje govore koji pacijenti su u kojim vremenskim uslovima ugroženi. Na osnovu tih podataka, stručnjaci RHMZ-a obaveštavaju kog dana će određeni pacijenti biti ugroženi.
U zavisnosti od uticaja vremena, postoji 13 grupa bolesnika koji su prilično osetljivi na vremenske prilike, među kojima su reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici (angina pektoris, visoki krvni pritisak), oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, pacijenti koji pate od raznih psihičkih tegoba, pre svega, psihoze.
Prema rečima stručnjaka, astmatičar oseti i reaguje u periodu od tri do 48 sati pre nego što usledi nagla promena temperature i zato je dobro znati bioprognozu, na osnovu koje lekar daje savet kako da ugrožene osobe što bezbolnije prebrode period koji nailazi.
Saveti se, uglavnom, svode na to da kada su po određene grupe nepovoljni periodi, osetljivi ostanu kod kuće, ne planiraju put, ne zamaraju se fizički ili psihički i da uzimaju maksimum propisanih lekova.
Ako bioklimatolozi kažu da će u određenom periodu biti ugrožene psihički obolele osobe, upotreba leka za smirenje pre tog perioda omogućiće da se taj period gotovo i ne oseti.
Vremenske promene fiziološki su stres na koji organizam pokušava da se prilagodi, a pri tom telo zdrave i telo bolesne osobe različito reaguju.
Danas se smatra da grupa meteorotropnih bolesti – bolesti na čije pogoršanje može da utiče vreme, obuhvata više od 50 oboljenja.
Među meteorološke prilike koje najviše utiču na pogoršanje bolesti ubrajaju se velike vrućine, naročito ako nastupe naglo i u neuobičajeno doba godine, zatim velika hladnoća, nagla promena vazdušnog pritiska, vetrovi, naročito topli, magla, smog.
Letnje sparine i zimska hladnoća najveća su pretnja onima koji pate od bolesti krvnih sudova, jer takvi vremenski uslovi nose povećanu opasnost od srčanih i moždanih oboljenja.
Naučnici su utvrdili da vetroviti i topli dani deluju depresivno na čoveka i njegovo opšte raspoloženje i smanjuju učinak na intelektualnom i fizičkom planu.
Kada duva jugo (topli vetar), zdravi mogu da osete pogoršanje raspoloženja, a hronični bolesnici koji pate od bolesti krvnih sudova mogu da dožive srčani ili moždani udar.
Kada je u vazduhu mnogo vlage, otežano je isparavanje znoja sa površine kože, a poznato je da sparni dani opterećuju srce kao da radi pod fizičkim naporom.
Istraživan je uticaj vremena i na pojavu moždanog udara, srčanog infarkta i plućne embolije, pri čemu je zaključeno da najviše srčanih udara ima zimi i u danima sa niskim vazdušnim pritiskom. U takvim prilikama preovladava oblačno, često vetrovito, snežno ili kišno i veoma hladno vreme.
Leti su infarkti najčešci pri nestabilnom vremenu, posebno ako je praćeno hladnim strujanjima s pljuskovima i grmljavinom. Za pojavu moždanog udara opasni su i višednevni hladni periodi s velikim promenama vazdušnog pritiska.
Rezultati se mogu dovesti u vezu s promenama koagulacije krvi u različitim vremenskim uslovima. Akutni bolesnici, pre svega, reaguju na vremenske prilike s visokom vlagom i dužim trajanjem toplog perioda u hladnom delu godine i hladnog perioda u toplom delu godine.
Na pogoršanje raspoloženja posebno utiču vremenske prilike s promenljivom dnevnom temperaturom, sniženim ili promenljivim vazdušnim pritiskom, povećanom oblačnošću, slabom kišom ili maglom, tako da se psihoze i depresivna stanja javljaju u znatno povećanom broju već posle trodnevnog oblačnog razdoblja.
U većini vremenskih prognoza se hronični bolesnici upozoravaju da u nekom periodu mogu imati pojačane tegobe i ta upozorenja treba ozbiljno shvatiti. Sa druge strane, i organizam daje upozorenja u vidu malaksalosti, glavobolje i slično i u tom periodu treba izbegavati teške fizičke poslove i boravak napolju.
Komentari (0)