Na koga će da liči vaša beba

Dok osluškuju kako se rita u maminom stomaku, budući roditelji često razmišljaju o tome na koga će ličiti njihova beba. Da li će imati tamne kovrdže na tatu ili će joj kosa biti svetla i ravna kao mamina? Hoće li biti visoka, niska, da li će joj nosić biti prćast, prsti dugački?

Ali, da li zaista možemo da pogodimo kako će izgledati još nerođeno dete? Odgovor na ovo pitanje dao je prof. dr Aleksandar Nikolajevič Petrin, šef naučno-konsultativnog odeljenja Medicinskog centra Ruske akademije nauka.

Genetičari su primetili da se veliki nos ili bilo koja druga izrazito upadljiva crta fizičkog izgleda često prenosi iz generacije u generaciju. Tako će i vaše dete s velikom verovatnoćom naslediti, recimo, kratke prste na rukama, ili kriv mali prst, ili isturen palac na stopalima.

Uvreženo mišljenje da devojčice češće liče na očeve, a dečaci na majke naučnici samo delimično potvrđuju. Dečaci nasleđuju samo jedan X hromozom od mame, a taj je bogat genima koji određuju spoljašnji izgled. Kod devojčica je situacija drugačija. One dobijaju po jedan X hromozom i od mame i od tate, pa zato imaju podjednake šanse da liče i na jedno i na drugo.

Gen tamnih očiju je dominantan, dok je onaj za svetle oči recesivan. Dakle, ako beba nasledi gen za smeđe oči od tate i gen za plave oči od mame, postaće smeđooka. Međutim, ako beba nasledi gen za plave oči od oba roditelja, biće plavooka. Siva, zelena i druge boje očiju rezultat su komplikovanijih genetskih kombinacija. Smeđokose osobe, odnosno osobe s očima boje lešnika, mogu da dobiju plavooko potomstvo, ali su smeđooka deca ipak češća. S velikom dozom verovatnoće može da se kaže da će parovi s golubijeplavim i plavim očima dobiti decu istih očiju.

Teško je prognozirati koliko će dete izrasti. Ipak, praktično je isključeno da će dete roditelja koji su veoma visoki izrasti svega 150 ili 160 cm. Dakle, i ono će biti visoko.

Po pravilu, dete poraste do srednje visine između visine oca i majke. Ali, ako se dete dobro hrani u detinjstvu, ako se mnogo kreće i lepo spava i pri tom u periodu intenzivnog rasta konzumira dovo­ljno kalcijuma, veliki su izgledi da će premašiti visinu svojih roditelja.

Kad je o nasleđivanju boje kose reč, ako su mama i tata svetlokosi, istu nijansu vlasi imaće i njihov naslednik. Ako jedan roditelj ima tamnu kosu a drugi svetlu, kosa njihovog deteta biće ili tamna ili nijanse između mamine i tatine. Moramo, doduše, imati na umu da potomci istočnih Slovena u ranom detinjstvu imaju svetlu kosu i tek sa 10-12 godina njihova kosa dobija nijansu koju će imati do starosti. Kovrdže su dominantna karakteristika. Ako jedan od roditelja ima kovrdžavu ili makar talasastu kosu, velika je verovatnoća da će je imati i njihov potomak.

Postoje naučni dokazi za to da bebe nasleđuju muzički talenat i koeficijent inteligencije od roditelja. Takođe, naučnici smatraju da je otprilike polovina karakternih osobina, poput introvertnosti, agresije ili kreativnosti, urođena. Opet, neki stručnjaci veruju da sve to nije tako jednostavno. Informacije u genima možemo porediti sa receptima za pripremu hrane. Dve osobe mogu da spremaju isto jelo sledeći uputstva iz istog recepta, a da ipak dobiju različite rezultate.

Da li ćete dobiti dečaka ili devojčicu, zavisi od toga koja se tatina ćelija spojila s maminom i začela nov život. Pola tatinih polnih ćelija sadrži X hromozome i njihovo spajanje s maminom jajnom ćelijom dovodi do rođenja devojčice, a druga polovina tatinih polnih ćelija sadrži Y hromozome i u njima je programirano rođenje dečaka. Zavisno od toga da li će spermatozoid sa X hromozomom biti brži i oploditi jajnu ćeliju ili onaj sa Y hromozomom, dobićete ćerku ili sina. Nećemo se ogrešiti o istinu ako kažemo da svi imamo podjednake šanse da dobijemo sina ili ćerku.