Muškarci sve manje plodni

Lekari ne znaju do kraja šta je uzrok smanjenoj muškoj plodnosti, ali se slažu da savremeni život nosi niz faktora koji vuku negativne posledice po mogućnost začeća. Ali, tehnološki napredak je uz sve opasnosti po plodnost muškaraca, doneo i povećanje znanja o neplodnosti, kako muškoj, tako i ženskoj, i svesti o potrebi da se ovaj problem na vreme prepozna i leči, kaže u intervjuu za ”Novosti” dr Nebojša Bojanić, iz Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije.

– Poslednjih godina značajno je porasla svest muškaraca da ako uz redovne nezaštićene odnose šest meseci ili godinu ne dolazi do začeća, treba da se jave na pregled. Nažalost, umesto da odu kod urologa, često počinju lečenje na svoju ruku. Urade samoinicijativno spremogram, misleći da je to dovoljno. Mali broj laboratorija je sertifikovan da ove analize radi po novim standardima, pa ovakvo samoinicijativno rađenje spermograma najčešće nije validno.

– Nekada su se ljudi dosta rano ženili, već u ranim dvadesetim, žene su se ranije udavale. Danas žene dosta kasnije stupaju u brak i tek posle tridesete počnu da razmišljaju o trudnoći. Ako su njihovi partneri koju godinu stariji, može se očekivati da s godinama imaju lošiji kvalitet semena. Od velikog uticaja su spoljna sredina i način života, a obe te grupe faktora su doživele ogromne promene poslednjih decenija. Način života je mnogo drugačiji, počev od radnog vremena, toga kako se hranimo, koliko smo fizički aktivni, koliko tokom dana koristimo računar.

U poslednje vreme se mnogo priča o uticaju elektronskih uređaja na plodnost?

– Danas svi u velikoj meri koristimo savremene elektronske uređaje, koji imaju mini magnetna polja za koja je teško utvrditi koliko utiču na plodnost. Rađena su i istraživanja o toj međuzavisnosti, ali nema definitivne potvrde da li laptopi i telefoni utiču negativno na plodnost. Dugotrajno držanje laptopa u krilu, međutim, sigurno podiže temperaturu tog dela tela. A priroda je osmislila kako bi zaštitila testise da oni budu van tela i da imaju nižu temperaturu od ostatka, pa sigurno da njihovo grejanje ne pomaže.

Čini se da pacijenti sa problemom plodnosti mnogo lutaju i gube vreme pre i tokom lečenja?

– Osnovne analize važne za mušku plodnost mogu da se urade za dve nedelje, genetske za nekoliko meseci. Kada se muškarcu da neka terapija, mora se sačekati da bi se videli njeni efekti. Za to je potrebno da prođe ciklus spermogeneze, koji traje tri meseca. S druge strane, najviše vremena se gubi u lutanju do pravog lekara, mnogi pacijenti i ne stignu do urologa. Srbiji nedostaju centri za infertilitet, jer se gro lečenja sprovodi kod ginekologa, a deo tima treba da budu i urolog, i endokrinolog, ponekad psihijatar. Često se parovi nepotrebno leče od hlamidije, mikoplazme, ureaplazme, godinu dana piju antibiotike, poremete crevnu floru i izgube samo vreme, a da nisu rešili problem. Ne treba insistirati na sterilnim nalazima ako to ne pomaže.

Kojim sve metodama, i sa koliko uspeha može da se pomogne muškarcima koji imaju problem sa plodnošću?

– Nemamo precizne podatke, otprilike kod trećine svih slučajeva infertiliteta uzrok je do muškarca, trećina kod žene, a nekada postoje problemi kod oba partnera. Muškarci često zbog straha od lekara i zbog stida, počinju samolečenje, uzimaju sami suplemente i gube dragoceno vreme. Neretko se preskače i pokušaj lečenja kod urologa, pa parovi idu direktno kod ginekologa i završe na vantelesnoj oplodnji. Jedan broj tih pacijenata zaista i pored lečenja mora na vantelesnu oplodnju, ali ima dosta onih kojima bi urolog mogao da pomogne.