Najviše pažnje, ljubavi i fizičkog kontakta zahteva novorođenčad. Dok malo ne porastu, novorođenčad treba smirivati, maziti i hraniti na način koji će ih umiriti i stvoriti im osećaj sigurnosti.
Kada je beba malena, sasvim je normalno da reagujemo na svaki plač, zvuk i pokret tog malenog bića. Samim tim se stvara bitna i životno važna veza između roditelja i deteta.
Međutim, kada bebe malo porastu, roditelji shvate da nije potrebno reagovati na svaki plač svoje bebe. U razdoblju kada beba navrši šest meseci roditelji bi trebali razmisliti o podsticanju bebine nezavisnosti tako što će odgađati odaziv na određenu vrstu plača, poput onog koji je uzrokovan padom igračke na pod.
Kada roditelji uspeju naučiti razlikovati vrste bebinog plača i uvežbaju se u smirivanju, steći će nužno samopouzdanje, a ujedno i povremeno uživati u tišini.
Mladi roditelji obično bebin plač tumače kao izraz boli i nemira. Ali istina je da bebe plaču zbog brojnih razloga – kada su gladne, nemirne, uzbuđene, preumorne ili kada im je pelena mokra. Roditeljima će znatno olakšati činjenica da plač uopšte nije loša stvar te da on nikada neće naštetiti bebi.
Koliko god se činilo teškim, ostavljanje bebe da plače na nekoliko minuta, posebno onih stariji od šest meseci, ima svoje prednosti. Na taj način beba će se naučiti sama zabavljati i nećete joj biti potrebni svake sekunde. Bebama od pet meseci jako su zabavne vlastite ruke i stopala te mogu provesti sate igrajući se s njima i istražujući ih.
Druga prednost jeste ta da beba može razviti novu veštinu. Tako na primer, ako beba počne plakati zbog igračke, odmaknite se nekoliko koraka i posmatrajte hoće li sama uspeti rešiti ‘krizu’ i smiriti se. Iznenadićete se koliko brzo se razvijaju bebine veštine te kako lako uči.
Ako se bebin plač ipak nastavi, oterajte suze laganim ljuljuškanjem, maženjem i poljupcima. Upravo taj gest će naučiti vašu bebu važnu životnu lekciju – da će roditelji uvek biti tu za nju.
Komentari (0)