“Moraš da imaš sve petice”, “Kako to druga deca mogu, a ti ne ?”, ovo su najčešće rečenice koje koriste roditelji kada hoće da nateraju svoju decu da više uče i imaju sve petice. Ono čega možda nisu svesni to je da im tako stvaraju ogroman pritisak koji se neretko završi ozbiljnim psihičkih problema kod dece.
Naime, takav pritisak dovodi do kontraefekata i izaziva reakcije poput depresije, povlačenja dece u sebe, a dolazi i do povećanja agresivnosti koja u najgorim slučajevima ova situacija može da se završi i tako što deca dignu ruku na sebe.
Kritike, kažnjavanja i pritisak vode ozbiljnim psihičkim problemima
– Dešava se i da deca dobiju panične napade jer moraju imati prosek 5,00 – kaže za “Blic” Dragana Stanković školski psiholog u Gimnaziji i Tehničkoj školi Vlasotince.
Neki od njih, dodaje, znaju da reaguju još većim otporom prema učenju, uz stav da ih nije briga za ocene, što je zapravo vrlo čest psihološki odbrambeni mehanizam.
– A određena grupa njih vrlo teško prihvata loše ocene pa čak ponekad deca bivaju sklona pokazivanju reakcija poput depresije, povlačenja, gubitka samopoštovanja, agresivnosti i psihosomatskih tegoba, a nekad se odlazi toliko daleko da dolazi i do samoubista – upozorava Stanković.
Foto: Pixabay
Kako navode stručnjaci, roditelji u težnji da njihova deca budu najbolji đaci vrlo često umeju da preteraju u kritikama, pa čak idu toliko daleko da ih kažnjavaju zbog nemogućnosti da ostvare odličan uspeh sa svim peticama.
– Roditelji bi trebalo da se suzdrže od kritikovanja, prekidanja komunikacije ili kažnjavanja deteta dok se ocena ne popravi jer to može stvoriti ogroman pritisak. Zato je bolje primeniti druge, pozitivne metode poput slušanja, ohrabrivanja, prihvatanja, poštovanja. Kada se očekuje od deteta da postigne prosek 5,0, a ono ne uspeva, to osim što frustrira dete, narušava i odnose između roditelja i dece zbog prevelikih očekivanja – kaže psihološkinja Stanković i dodaje da detetu treba jasno reći da roditelji očekuju da loša ocena bude ocena bude popravljena.
Šta deca rade u ovakvim situacijama?
Kakva će reakcija dece biti u ovakvim situacijama zavisi od njihovog samopouzdanja i sposobnosti da se izbore sa ovim problemom, ali takođe način njihovog reagovanja zavisi i od uslova u kojima odrastaju.
– Osnovci su vezaniji za roditelje, više ih slušaju, pa shodno tome mirnije reaguju na pritisak da poprave ocene, dok srednjoškolcima primarna grupa postaju vršnjaci tako da se najčešće identifikuju sa njima, ali znaju burnije da odreaguju na pritisak roditelja jer je adolescentsko doba izazovno samo po sebi. Najčešće se pad za jednu do dve prosečne ocene događa u petom razredu osnovne škole ili u prvom srednje, kada dete menja učiteljicu i razredno odeljenje, školu, a uz to u tim periodima dolazi i do razvojnih promena. U takvim slučajevima veoma je važna saradnja roditelja i deteta uz neki normalan stav – objašnjava ova psihološkinja.
Prema mišljenju psihologa roditelji besni na svoje dete u situaciji kad je on nemoćan da popravi uspeh u školi mogu samo još više da ga uznemire i umanje njegovo samopouzdanje, jer đaci čak i jednu jedinicu u dnevniku mogu da shvate vrlo tragično i da misle kako se nalaze u bezizlaznoj situaciji.
– To je često slučaj sa vrednom i odgovornom decom, koja misle da su sa jednom jedinicom izneverila očekivanja roditelja – navodi psihološkinja Stanković.
Muče decu da bi ostvarili svoje ambicije
Sudeći po mišljenjima stručnjaka, roditelji u velikom broju slučajeva upotebljavaju svoju decu kao sredstva za ostvarivanje svojih ambicija, te ih zbog toga primoravaju da po svaku cenu imaju sve petice čak i onda kada deca nemaju želje, a ni mogućnosti da postignu ovakav uspeh.
Foto: Pixabay
– Oni smatraju da dete mora biti uspešno i ukoliko nije tako dolazi do problema. Često se roditelji između sebe takmiče čije će dete biti bolje, uspešnije, talentovanije, pa to više nije stvar samog deteta. Ukoliko roditelji realno ne sagledaju mogućnosti deteta onda se ono nađe u raskoraku između svojih postignuća i njihovih očekivanja – objašnjava psihološkinja Stanković.
Nisu retki slučajevi u kojima roditelji putem svoje dece pokušavaju da steknu ugled u društvu, ili napreduju prikazujući taj dečji uspeh na način da su oni najzaslužniji, zanemarujući zaslugu deteta.
– Dešava se i da deca trpe različite neprijatnosti od strane roditelja kada ne ispune njihova očekivanja. Nekada se čak radi i o fizičkom nasilju, psihičkom maltretiranju koje mogu imati nesagledive posledice i tragičan ishod – ističe ovaj školski psiholog.
Kako sprečiti pritisak, a učiniti da dete bude odličan đak
Saveti, rad i pomoć detetu prilikom savladavanja gradiva su metode koje psiholozi preporučuju i dodaju da podrška detetu bez obzira da li se radi o osnovcu ili srednjoškolcu je ključna, te roditelji moraju da “ubiju” svoje ambicije i oslušnu potrebe i želje svog deteta.
– Ako roditelji žele da deca poprave ocenu onda bi taj proces učenja trebao da se odvija uz roditeljsku pomoć, bez razočarenja ili ljutnje na dete, jer oni često svojim stavom mogu nametnuti detetu stres pa zbog prevelikih očekivanja izazovu kontraefekt. Iako su ocene bitne za dalje školovanje, roditelji treba da znaju da vrednost deteta nikako ne određuju njegove školske ocene, već da se radi o osobi s nizom sposobnosti, koja vredi i kada ima loše ocene – zaključuje psihološkinja.
Izvor: Blic.rs
Komentari (0)