Više od 100 godina, prvo u Italiji a zatim širom Evrope i u Americi, primenjuje se posebna, tzv. Montesori metoda vaspitanja i obrazovanja dece i mladih. Po ovoj pedagogiji, koju je početkom prošlog veka osmislila italijanska lekarka Marija Montesori, smatra se da je svako dete po prirodi dobro i da ima potencijal da postane najbolji predstavnik ljudske vrste. Da bi se potencijali koje svaki mališan poseduje razvili, neophodno je praktično od rođenja negovati ih i podsticati dečju individualnost i samostalnost.
Irena Mitrović, Montesori pedagog i vlasnica Dečje kuće „Zvono”, u kojoj se primenjuje Montesori program, kaže da se vaspitavanje po ovoj metodi mnogo lakše realizuje u vrtićima i grupama jer tamo s mališanima rade edukovani vaspitači.
A evo šta Mitrovićeva savetuje roditeljima dece mlađe od šest godina koja ne idu u Montesori vrtić.
Nek se kreću slobodno
Da bi se pravilno fizički razvijali, mališanima treba obezbediti slobodu kretanja, a to znači pustiti ih da do mile volje puze, uspravljaju se, hodaju… U stolicama za hranjenje, dupkovima, krevecima, kolicima i ogradicama treba da provode što manje vremena. Detetu, počev od malih nogu, treba davati razne predmete shodno njegovom uzrastu, koje će da ređa, ubacuje ih, izbacuje, nosi, vraća…
Uključite ih u kućne aktivnosti
Kako bi se negovala i podsticala samostalnost, dete treba što je ranije moguće samo da se hrani, oblači, brine o svojim stvarima. Već od godinu dana ono može da se uključi u sitne kućne poslove, recimo da se nauči da baci otpatke u kantu za smeće, a od treće godine i da samo opere neki sud koji nije težak i lako lomljiv. Tako se pomaže razvoju njihove motorike i radnih navika.
Ne tepajte im
Pravilnom razvoju govora kod dece pomaže se, između ostalog, i tako što se detetu obraćamo jasnim i razumljivim govorom, bez tepanja i imitiranja njegovog još nerazvijenog govora. Prvu reč dete izgovara sa oko 12 meseci, a oko druge godine već treba da vlada velikim brojem reči i sklapa rečenice. Bilo kakvo odstupanje od ovog optimalnog razvoja znak je za uzbunu. Za razvoj govora dobro je da deca slušaju muziku, kako dečju tako i klasičnu, ali i da nekada u kući bude tišina.
Treća godina prekretnica
Više od 50 odsto dečje inteligencije razvije se do četvrte godine. Zato u tom periodu dete treba pustiti da slobodno istražuje čulima, dakle, da gleda šta mu se gleda, dodiruje predmete, sluša zvuke…
Bolje je da ima nekoliko drvenih didaktičkih igračaka i kocki za slaganje nego okružiti ga gomilom igračaka sa kojima ne zna šta bi. Kada se dete nečim bavi, ne treba ga prekidati, a kada mu se nešto priča, ne treba ispričati sve, već ostaviti da i samo nešto otkrije.
Irena Mitrović ukazuje na to da bi roditelji trebalo da znaju da dete mlađe od tri godine nema kapacitet da posluša odraslog, a da se tek posle trećeg rođendana kod njega izgrađuju volja i disciplina.
– Treća godina svojevrsna je prekretnica i u socijalnom razvoju. Do tada je dete usmereno na sopstveni razvoj i ne treba od njega očekivati da deli igračke sa drugom decom. Jer, tek od treće godine ono svesno gradi socijalne odnose s okolinom, koji će sigurno biti bolji ako je majka bila pažljiva prema detetu u prvim mesecima njegovog života – kaže ona.
Komentari (0)