Buđenje dece na mokrom dušeku je mnogo češći problem nego što se misli, ali je i utešno što je poremećaj izlečiv i što za njegovo rešavanje već postoji lek koji se u Srbiji dobija na recept. Važno je da roditelji i deca prevaziđu stid i obrate se lekaru kako bi se predupredile brojne posledice koje mogu iz toga proizaći.
Posebno je zanimljivo što se poslednjih godina došlo do saznanja da deca ne piške u krevetu jer imaju psihološke probleme, već upravo obrnuto. Ukoliko se enureza, kako se stručno naziva ova pojava, ne leči na vreme, ona prouzrokuje niz posledica, i te kako vidljivih na psihološkom profilu mališana.
Prema podacima iz svetske literature, u uzrastu od pet godina čak svako četvrto dete ima taj problem, u predškolskom uzrastu u mokrom krevetu se budi svako deseto dete, a u starijem dobu se taj broj smanjuje, tako da sa navršenih 10 godina sedam odsto dece ostane da se bori sa tim problemom.
Slikovito rečeno, u svakom odeljenju dva do tri osnovca u snu, mimo svoje volje, prazni bešiku, pri čemu ta deca preko dana uspešno kontrolišu tu funkciju.
Život sa tajnom
Na rang-listi stresnih događaja u detinjstvu noćno mokrenje je na visokom trećem mestu, odmah posle razvoda roditelja i nasilja u porodici.
Kod mališana noćno umokravanje dovodi do psihičke patnje – svakovečernja uznemirenost, neizvesnost, tuga, stid, krivica, osećaj odbačenosti… Strepi da „tajna“ ne bude otkrivena u okruženju, što bi ga trajno obeležilo – kaže profesor doktor Aneta Lakić sa Klinike za neurologiju i psihijatriju dece i omladine.
Ona objašnjava da se vremenom mnogo snižava samopoštovanje i da se ta deca teže socijalizuju, što dovodi do toga da je kvalitet njihovog života mnogo niži nego kod njegovih vršnjaka.
Dete koje ima takve probleme oseća se drugačije od vršnjaka, živi sa tajnom zbog koje samo uvodi niz restrikcija – povlači se iz društva, ne može da ide na ekskurzije, izlete, posete rođacima.
Roditelji takođe imaju niz problema, počev od finansijskih kao što je pranja rublja, menjanja posteljine, preko teškog organizovanja života, pa sve do osećanja nesreće ili stida zbog problema koje ne mogu da prevaziđu. To često rezultira izlivima besa, ljutnje i kritika, pa čak i kažnjavanja deteta – priča doktorka Lakićeva.
„Čvrsti spavači“
Profesor doktor Mirjana Kostić, koja se rukovodilac Centra za poremećaj mokrenja Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, iz svoje dugogodišnje prakse i stručne literature izdvaja različite faktore kao što su genski, čvrst san, povećano stvaranje mokraće u snu i relativno mali kapacitet bešike.
Poslednjih deset godina identifikovano je nekoliko gena koji su od značaja za nastanak enureze. Ta deca su uglavnom „čvrsti spavači“ pa se teško se bude, a istovremeno imaju povećano stvaranje mokraće kao posledica poremećaja u ritmu lučenja jednog neuropeptida – kaže doktorka Kostić, uz napomenu da se on luči u mozgu i na nivou bubrega reguliše količinu i gustinu mokraće stvorene u snu.
Genetika je takođe često „zaslužna“ za taj problem, pa je ukoliko su se oba roditelja mokrila kao deca, verovatnoća da će i njihovo dete buditi mokro čak 75 odsto.
Česta je zabluda da se enureza ne može izlečiti ili da je ne treba lečiti, jer će sama prestati. To nije tačno. Treba početi što pre. Lečenje je uspešno, relativno brzo daje rezultate, za oko šest meseci, ali ne može ublažiti posledice koje zbog zapuštanja problema ova pojava ostavlja na psihu deteta – zaključuje doktorka Kostić.
Čitav grad
U Srbiji ne postoje precizni podaci o broju dece koja pate od ovog poremećaja, ali neke procene govore da ih je u Beogradu oko 18.000, a u Srbiji čak 150.000. Verovatno je taj broj mnogo veći jer stid koji osećaju klinci, pa čak i njihovi roditelji pojavu toliko suzbija da se ne mogu napraviti ni približno realne procene.
Čak i ako se pođe od tih 150.000 jasno je da je to jedan čitav grad dece koja ozbiljno pate, a da pritom jednostavno i efikasno može da im se pomogne – navodi doktorka Kostić.
Mokre i kad odrastu
Prema svetskim statistikama, jedan do dva procenata dece kod koje je zabeležen taj problem, nastavlja da mokri u krevetu čak i u odraslom dobu. Niz psiholoških pritisaka koje podnose kao deca, ostavi dubok trag na odraslu osobu. Čak i impotencija često ima uporište u mokroj postelji detinjstva.
Komentari (0)