Moje dete ima tri godine, sve razume i NE PRIČA: Šta da radim?

Moje dete ima tri godine, sve razume, ali – ne priča! Ovo je jedan od stavki na listi top 10 noćnih mora roditelja male dece. Šta raditi?

Kada se očekuje da dete izgovori prvu reč?

Vaša beba će početi da guguče već sa nekih dva meseca. Iskustva su individualna, jer je svako dete posebno, ali postoje očekivane prekretnice u razvoju govora.

Razvoj govora, prema tabeli Američke asocijacije za govornu i jezičku patologiju i slušne poremećaje, trebalo bi da ide ovako:

• Beba do 3 meseca: guguče.
• Beba od 4 do 6 meseci: guguče, brblja, proizvodi zvuke kao što su “ba”, “ta” i “ma”.
• Beba od 6 do 12 meseci: brblja nizove kao što su “bababab”, “papapap” i može da se pojavi prva reč – “mama”, “tata”…
• Dete od godinu dana: izgovara mnogo novih reči i uspeva da spoji dve reči zajedno.
• Dete od dve godine: zna gotove sve da imenuje, spaja i tri reči zajedno.
• Dete od tri godine: odgovara na jednostavna pitanja ko, šta zašto, priča šta se dešavalo tokom dana, koristi oko četiri rečenice u jednoj celini.

Šta da radim ako moje dete od tri godine još uvek ne priča?

Ako dete ne progovori u očekivanom periodu, postoji nekoliko stvari koje roditelji mogu da učine.

1. Posmatrajte razvoj svog deteta. Pratite sve druge aspekte razvoja deteta, kao što su motorika, socijalne veštine, i emocionalni razvoj.
2. Posavetujte se sa pedijatrom. Podelite svoje utiske sa pedijatrom, koji može da proceni razvoj deteta, isključi medicinske probleme ili oštećenje sluha i uputi vas šta da radite.
3.  Slušni test. Ako pedijatar smatra da postoji razlog za zabrinutost, može preporučiti testiranje sluha, jer problemi sa sluhom mogu biti uzrok kašnjenja u govoru.
4. Obratite se logopedu. Logoped može napraviti detaljnu procenu i ponuditi odgovarajući tretman.

Kako podstaći komunikaciju sa malim detetom?

Roditelji mogu da učine puno na polju podsticanja komunikacije kroz svakodnevne aktivnosti sa detetom.

• Razgovarajte sa detetom. Stručnjaci savetuju da pričate sa bebom od prvog dana. Objašnjavajte šta radite, imenujte predmete, osobe i događaje.
• Koristite jednostavan jezik. Kratke i jasne rečenice su lako razumljive maloj deci.
• Čitajte knjige. Birajte knjige sa velikim, jasnim slikama i jednostavnim tekstovima. Pokazivanje slika i pričanje o njima može pomoći detetu da poveže slike sa rečima.
• Igranje sjajno podstiče komunikaciju. Dok se igrate, koristite reči koje se odnose na igru, na primer “baci loptu” ili “uhvati” i slično. To pomaže detetu da poveže akcije sa jezikom.
• Ostavite pauze u razgovoru. Nakon što izgovorite nešto, napravite pauzu i sačekajte reakciju. To daje detetu priliku da „odgovori“, čak i ako samo napravi zvuke ili koristi gestikulaciju.