Svake nedelje kolumnistkinja Gardijena Analisa Barbieri odgovara na porodične teme, a nedavno je pokušala da uteši majku sa lošim porođajnim iskustvom.
Foto: Freepik
Jedna zabrinuta majka je sa njom podelila svoje muke i napisala da je njeno prvo i jedino dete ima tri i po godine, napisala je i dodala da je počela da razmišlja o drugom.
– Ovo je nešto što stvarno želim, ali deo mene je uplašen. Kada sam dobila prvo dete, prošlo je loše: fizički i emocionalno. Sam porođaj bio je vrlo traumatičan i tri dana nakon što sam se porodila imala sam napad panike. Porođaj je bio okidač za postporođajnu depresiju i posttraumatski stres sindrom. Prvu godinu bebinog života za mene je bila izuzetno teška i dugo sam mislila da nikada neću želeti drugo dete. Ali sada sam se predomislila.
Međutim, brinem za svoje mentalno i fizičko zdravlje. Takođe me brine neizbežna, mada privremena udaljenost, koju bi novorođenče postavilo između mene i mog muža. Takođe sam zabrinuta za veliku starosnu razliku između moje dece. Priznajem da se upoređujem sa drugim majkama koje vidim na društvenim mrežama. Da li zavaravam sebe da bih mogla da se izborim sa dvoje dece, kad mi je bilo teško da se izborim sa jednim? – upitala je ona.
.jpg)
Foto: Freepik
Porođajna trauma je stvarna
Kolumnistkinja je pokušala da odgovori na adekvatan način ovoj zabrinutoj mami.
– Žao mi je što čujem da ste imali tako teško iskustvo i uopšte nisam iznenađena što ste iskusili postporođajne posledice. Porođajna trauma je stvarna, ali se često umanjuje od strane drugih, a ponekad to činimo i mi sami. To racionalizujemo govoreći sebi da je najbitnije da su naše bebe u redu – što je važno, ali ne umanjuje ono što nam se stvarno događa.
Prvo što želim da kažem je da je idealna razlika između dece ono što je idealno za vas, ni za koga drugog. (Imam namernu starosnu razliku od pet i po godina između svoje dece i mislim da to zaista dobro funkcioniše.) – napisala je ona.
Odgovore na pitanja ovoj čitateljki Analisa je potražila kod Džoa Stublijea, psihoterapeuta za oblast traume, i Kim Tomas iz Udruženja porođajne traume (BTA).
.jpg)
Foto: Freepik
– Ako se borite sa iskustvom traumatičnog porođaja to ne znači da ne biste mogli da se nosite sa drugim. Ali mudro je da budete pažljivi, s obzirom na to šta se dogodilo, jer želim da razmislite o tome šta je isto ovaj put, a šta drugačije. Konkretno, kakvu podršku sada imate, a možda ranije niste? Tomas je rekao da je ulazak u drugi porođaj sa osećajem informisanosti i kontrole veoma važan za žene koje su pretrpele traumatičan porođaj.
Ovo je posebno važno jer, kako Stublije objašnjava ako shvatimo da mreža socijalne podrške nije neadekvatna više ćemo biti u rizik od traume.
Ako saznate više o onome što se dogodilo pre tri godine, možda će vam pomoći da obradite detalje oko porođaja i to vam može pomoći da donesete informisanu odluku. Kopiju svojih beležaka možete zatražiti iz bolnice, a babica da ih prođe sa vama – navodi se u odgovoru. Ova praksa jedna je od čestih u Velikoj Britaniji i deo je procedure koju propisuje Udruženja porođajne traume koje pomaže ženama da se izbore sa traumatičnim porođajem.
Pročitaj još
Postporođajna depresija – šta je sve važno da
znamo i pre porođaja
Kao jedan od saveta mamama koje su proživele traumu savetuje se i da, ukoliko žele, promene porodilište, ali i način rađanja.
Psihoterapeut Stublije navodi da su trauma i posttraumatski stres povezani sa udaljavanjem partnera jedno od drugog. U takvim situacijama, pred planiranje druge trudnoće, savetuje se da razgovarajte o svojim brigama sa partnerom jer i očevi takođe mogu dobiti posttraumatski poremećaj nakon porođaja. Cilj razgovora je da pomogne da buduća trudnica i suprug osećaju povezanije.
Komentari (0)