Tata je doveo svog sedmogodišnjaka na teren za košarku. I ranije su dolazili, ali je dečak obično trčkarao ili vozio trotinet. Ali ovog puta, došli su iz jednog specijalnog razloga. Dečak je dobio svoju prvu košarkašku loptu. Tata se sa setom seća koliko je to njemu značilo kao dečaku i koliko je njegova prva lopta bila pohabana od korišćenja. Pruža loptu dečaku sa blagom tremom i svečano mu kaže ”Ovo je tvoja prva lopta, od danas možemo svaki dan da dolazimo na teren ako želiš”. Dečak je dao sve od sebe da se obraduje i da pokuša da nešto uradi sa njom. Zaista se potrudio, trčkarao je, malo je šutao nogom i ponekad uzimao u ruke. Tako je bilo i narednih dana. Jednog dana ga je tata opet upitao da li bi želeo da idu na teren da malo vežbaju košarku, a dečak će ”Pa ne znam baš, ne bih da trošim noge.”
I da.. tako je san o novoj zvezdi NBA-a definitivno pao u vodu!
Da li je dečak bez lopte u problemu?
Dečak koji nije zainteresovan za loptu i sve sportove u kojima je ona ključni segment, moguće je da će imati problema da se uklopi sa većinom drugara kao i da isprati druženja sa vršnjacima u školskoj svakodnevnici. U većini slučajeva, dečak je postiđen što ”nije baš iz te priče”, i da ne bi bio predmet podsmevanja, najčešće daje sve od sebe da učestvuje iako iskreno ne želi. Može se desiti i da skriva neke svoje druge uspehe i talente, bojeći se da neće biti prihvaćen.
Šutni ponekad loptu, za našu ljubav
Osim drugara, dečak koji nije zainteresovan za loptu učestvuje u tim aktivnostima jer misli da tako treba i da će na taj način biti pohvaljen i bolje prihvaćen od strane roditelja. U zavisnosti od ambicija roditelja, stepen bavljenja sportom može biti i veoma intenzivan, a da ne proizilazi iz detetove stvarne potrebe. Sve što je detetu potrebno jeste roditeljeva bezuslovna ljubav, ljubav za koju ne mora da ispuni nikakve kriterijume.
Budi pravi dečak
Osim vršnjaka i roditelja, obavezno bavljenje sportom koji uključuje loptu jeste i nešto što nameće šira sredina. Norma za ”pravog” dečaka jeste dečak koji je zainteresovan za sport. Sve ostalo što još zna i ume je u redu, ali dečak koji baš ne voli da šutne loptu i trči za njoj je često neobičan u očima drugih.
Mi ti želimo najbolje – budi ono što ja želim
Kada nekome želimo da pomognemo ili budemo tu za njega, najbolji smer je krenuti od toga šta su njegove potrebe i želje, tako i u ovom slučaju. Nije tipično, možda i nije lako za roditelja koji voli sport, ali u redu je da dečak ne voli sport i da ga čujemo ako nam to direktno ili indirektno saopštava. U svakodnevnici, nakon škole ili vrtića, detetu preostaje svega nekoliko sati slobodno. Zapitajmo se da li tada treba da radi ono što smo mi osmislili za njega, ili ipak nešto prema čemu pokazuje interesovanje ili da se prosto igra.
Sport neophodan za svako dete?
Mnogi roditelji će reći da sport donosi detetu mnoge benefite, i zdravstene i psihološke i tu su potpuno u pravu. Kao i da će se dete vremenom navići. Drugi stav može da se dovede u sumnju, i zapravo čini trenutak kada roditelj treba da donese odluku. Da li ići dalje u sport sa najboljom namerom ili privremeno odustati? Odluka je svakako na roditelju.
Drugarstvo bez lopte – pa ne ide?
Još jedan razlog zašto su roditelji ponekad previše uporni u svojim naporima jeste umreženi strah da će dečak koji nije ”sportski tip” biti neprihvaćen i potpuno neuklopljen u društvo. Da li stvarno tako i od čega to zavisi? Ako se stvarno bojite da to može biti problem, uvek možete otvoreno razgovarati sa vaspitačima, učiteljima i nastavnicima i napraviti zajednički plan kako da dete bude uključeno u sport u svojim granicama, a da zbog toga ne trpi.
Moratiranija za decu 21.veka
Priča o pravom dečaku i lopti je samo jedna u nizu. Svi smo svedoci vaspitanja u kojem deca ispunjavaju različita ”moranja” samo da bi roditelji mogli time da se ponose i da grade idealnu sliku o sebi. Nije teško skliznuti u to ponašanje jer zaista prija. Lepo je kada je moje dete uspešno i ja želim o tome da pričam! Da li to ima svoju cenu? Naravno.
Važni saveti za roditelje
Sedite pored svog deteta, pričajte otvoreno sa njim, pokušajte da shvatite ko je on, šta ga zaista interesuje, kako možete da mu stvorite podsticajnu sredinu za ono u čemu on želi da bude uspešan? Ako još nema takvih zahteva, i to je više nego u redu. Dozvolite mu da se igra, raste, druži, jednostavno bude. Ne želimo da detinjstvo bude trka već proces kojeg ćemo se uvek sa osmehom sećati.
Foto:Pixabay
Komentari (0)