Mogućnosti lečenja steriliteta

Da li zbog lošeg spermograma, oštećenja jajovoda, poremećaja ovulacije, endometrioze, urođenih anomalija reproduktivnih organa ili poremećaja drugih endokrinih žlezda, oko 400.000 parova u Srbiji ima problem sa začećem.

Ovaj broj je u porastu, upozoravaju stručnjaci, naročito sterilitet muškaraca, što je verovatno posledica bolje dijagnostike.

Danas se zna da su za oko 40 odsto slučajeva neplodnosti „krivi” muškaraci, a u istom procentu žene. Tek kod svakog petog para problem steriliteta imaju oba partnera.

U zavisnosti od uzroka, dužine trajanja neplodnosti, godina oba partnera, preporučuju se i mere lečenja.

Mišljenje je da uvek treba pokušati sa kauzalnim lečenjem, odnosno lečenjem uzroka neplodnosti. Problem može da se otkloni medikamentoznim ili hirurškim tretmanom, ili primenom metoda biomedicinski potpomognutog oplođenja. I pored svih pomenutih terapija oko pet do deset odsto lečenih parova ipak ostaje bez potomstva.

Najčešće se problem otkriva nakon 30. godine, ali ima i mlađih osoba, recimo kod žena koje su ranije imale neke upale u maloj karlici, oboljenja jajnika, ili neke operacije u trbuhu. 

– Obično se prvo ispituju muškarci, jer je to mnogo jednostavnija i kraća procedura – kaže u intervjuu „Novostima” profesor dr Mladenko Vasiljević, načelnik Odeljenja steriliteta GAK „Narodni front”. – Radi se analiza spermograma, i ako se tu otkrije problem, preporučuje se pregled i ispitivanje kod urologa. Ako se radi o težim poremećajima u spermogramu, preporučuje se vantelesna oplodnja. Ukoliko su rezultati analiza uredni, započinje se sa ispitivanjem žene.

Kako se leči ženski sterilitet?

– Nakon ginekološkog i ultrazvučnog pregleda, radi se ispitivanje na bakterije i viruse i proverava se prohodnost jajovoda. Ako se ne utvrde neke bolesti, oštećenja ili anomalije reproduktivnih organa žene, predlaže se medikamentozno lečenje poremećaja ovulacije. 

Ukoliko se otkrije da su jajovodi neprohodni, da postoje veće ciste ili endometriomi na jajnicima, priraslice u maloj karlici ili anomalije na materici, primenjuju se hirurške metode lečenja, a poslednjih godina sve više i endoskopska hirurgija.

– Procenat trudnoća nakon klasičnih hiruških procedura na jajovodima je 20-35 odsto, nakon mikrohiruških 30-40 odsto, a nakon laparoskopskih 35-40 odsto. Recimo, stopa trudnoće posle laparoskopskog uklanjanja mioma je oko 65 odsto, a posle laparoskopskog uklanjanja endometriotičnih cista jajnika je oko 50 odsto. Ukoliko ne dođe do trudnoće godinu dana posle operacije paru se predlaže neka od metoda biomedicinski potpomognutog oplođenja.

– Ako su jajovodi prohodni, najčešće se radi intrauterusna inseminacija, a ako nisu vantelesno oplođenje, intracitoplazmatična injekcija spermatozoida (ICSI), fiziološka intracitoplazmatična injekcija spermatozoida (PICSI), intracitoplazmatična injekcija morfološki selektovanim spermatozoidom (IMSI), vraćanje muških i ženskih reproduktivnih ćelija u jajovode (GIFT) i mnoge druge.

– To je intrauterusna inseminacija. Radi se kod blago smanjenog broja i pokretljivosti spermatozoida, prisustva antispermatozoidnih antitela u grliću materice, kod retrogradne ejakulacije i problema vezanih za koitus, lošeg kvaliteta cervikalne sluzi kod žene, poremećaja ovulacije i kod neplodnosti nepoznatog uzroka. Posle primene ove metode verovatnoća trudnoće po ciklusu je oko 30 odsto.

– Neprohodni jajovodi koji nisu pogodni za hirurško lečenje, ili hirurško lečenje jajovoda nije bilo uspešno, ili ako su jajovodi odstranjeni ranijim operacijama. Indikacije su i pelvična endometrioza težeg stepena, smanjena ovarijalna rezerva, neplodnost imunološkog i nepoznatog uzroka. Uglavnom se radi ženama koje su starije od 35 godina. Mlađim od 35 godina sa prolaznim jajovodima vantelesno oplođenje se radi ako su urađene tri inseminacije i nije došlo do trudnoće. Indikacije za vantelesno oplođenje su, takođe, ako muškarac ima jako smanjen broj ili smanjenu pokretljivost spermatozoida ili prisustvo antispermatozoidnih antitela.

Koliko je ova metoda efikasna?

– Učestalost kliničkih trudnoća nakon vantelesnog oplođenja je oko 30-40 odsto ako se radi transfer embriona sa manje ćelija, procenat živorođene dece je do 30 odsto, procenat spontanih pobačaja oko 10-20 odsto dok je procenat kongenitalnih anomalija ploda oko 1-2 odsto. Ako se radi transfer blastociste procenat trudnoća je do 60 odsto. Do sada je u svetu rođeno oko 5,5 miliona dece iz programa vantelesnog oplođenja.

– Preporučuje se intracitoplazmatična injekcija spermatozoida (ICSI). Spermatozoid se ubacuje direktno u jajnu ćeliju. Procenat oplodnje je veoma vvisok, 90 do 100 odsto, a procenat trudnoća je od 30 do 40 odsto.

– Radi se još i fiziološki ICSI tj. PICSI metoda mikromanipulacije, gde se odabiraju samo najbolji, zreli spermatozoidi koji su sposobni da se vezuju za opnu jajne ćelije i sa njima se radi oplođenje. Procenat uspeha je od 25 do 50 odsto. Zatim se radi intracitoplazmatična injekcija morfološki selektovanim spermatozoidom (IMSI), gde se spermatozoidi selektuju pod mikroskopom koji uveličava oko 6.600 puta. Takođe, radi se i in vitro maturacija nezrelih jajnih ćelija (IVMO), gde se obično širom iglom uzima tkivo jajnika. Iz njih se izoluju te nezrele jajne ćelije koje se kasnije kultivišu u in vitro uslovima i kasnije se radi oplodnja ICSI metodom.

– Još ne, a u svetu je do sada na ovaj način rođeno više od 1.200 dece. Najčešće se koristi kod donacija jajne ćelije ili da bi se sačuvala fertilna sposobnost pacijentkinja koje boluju od nekih malignih bolesti i koje moraju da se podvrgnu radio ili hemioterapiji. Tkivo jajnika se uzima pre započinjanja terapije, izoluju se nezrele ćelije i zamrzavaju. Tako dobijene ćelije mogu da se čuvaju do 10 godina.

– Nemamo tehničkih mogućnosti za takvu metodu.

– Sve zavisi od slučaja do slučaja, a parovi moraju da budu strpljivi i uporni.

– Lečenje muške neplodnosti je opterećeno brojnim nepoznanicama vezanim za uzrok poremećaja. Lečenje treba da bude kauzalno i da, ukoliko je moguće, poveća smanjeni oplodni potencijal muškarca. Ovo se najčešće postiže primenom medikamenata ili operativnim načinom lečenja. Ukoliko to nije moguće, rade se metode biomedicinski potpomognutog oplođenja. Kod muškarca sa opstruktivnom azospermijom gde postoji blok na nivou epididimisa radi se hiruška aspiracija i ekstrakcija sperme pomoću perkutane aspiracije spermatozoida iz epididimisa – PESA, aspiracije spermatozoida iz testisa – TESA ili ekstrakcije spermatozoida iz biopsijom uzetog tkiva testisa – TESE.