Kako se slažu snaje i svekrve možda najslikovitije opisuje komparacija „prava si svekrva”, koju žene često izgovaraju kada nekome žele da naglase da previše gunđa i meša se u njihov život. Jer, ako pogledate oko sebe, na prste možete da izbrojite svekrve i snaje koje se slažu ili bar maju korektan odnos. Kao da postoji neko nepisano pravilo da se te dve žene „organski ne podnose”, da ne mogu da funkcionišu zajedno.
Odnos snaje i svekrve oduvek je bio problematičan, a istraživanja pokazuju da one širom sveta jedna drugoj zagorčavaju život, bez obzira na ekonomsko stanje, socijalno okruženje, geografske odrednice ili nacionalnost.
– U Srbiji je to, čini se, naročito izraženo, pa naše žene kao da se rađaju genetski predodređene da se ne slažu sa svojom svekrvom, odnosno snajom. Mnoge studije pokazuju da su pored novca, svekrve glavni razlog svađa bračnih parova, a postoje i istraživanja koja potvrđuju da je ženama odnos sa svekrvom jedan od najstresnijih sa kojim se tokom života suočavaju.
Zbog čega je to tako, da li postoji način da se nesuglasice prevaziđu, kako se treba postaviti i ko tu kome šta treba da kaže i učini, za čitaoce „Života plus” – objašnjava psiholog Milica Zarin.
â-º Zbog čega je odnos svekrve i snaje jedan od najkomplikovanijih?
– Te dve žene ne bi bile zajedno da nema jednog čoveka koji ih povezuje – sina, odnosno muža. To je „nametnut” odnos, jer ne možemo da biramo osobu koja će nam biti svekrva, odnosno snaja. Zbog toga je to vrlo specifična vrsta porodičnih odnosa, jedna od najturbulentnijih. Zanimljivo je to što je takvo gledište „univerzalno, karakteristično za sve delove sveta, bez obzira na kulturološke, tradicionalne ili druge razlike. Glavni problem je u tome što ljudi imaju dva pogrešna ubeđenja – ili da svekrva i snaja ne mogu da se slože, ili da bi trebalo da se vole, kako bi se slagale. Oba ubeđenja su posledica tradicije, navika, vaspitanja. Od tog odnosa ne treba očekivati previše, niti ga u startu označiti problematičnim. Jedino je važno da postoji tolerancija i poštovanje, da se jasno postave granice i da se one poštuju. Ljubav se tu ne podrazumeva, niti je neophodna. Granice su naročito važne kada dođu deca, mora se znati da je svekrva baka, a snaja majka. Jasna podela uloga i poštovanje pravila jedina su šansa da se problemi svedu na minimum. Na konkretnom primeru to bi izgledalo ovako – majka uspostavlja pravila oko vaspitanja deteta, a baka ih poštuje. Čak i ako baka dozvoljava poneki nestašluk više, majka ne treba to da shvata kao „mešanje”, niti da reaguje za svaku sitnicu. Deca jako brzo nauče šta gde može i u skladu sa tim se ponašaju. Zato je potrebno da obe žene budu fleksibilne i da otvoreno razgovaraju o stvarima vezanim za decu i poslove koji ih povezuju.
â-º Koji su najčešći razlozi sukoba – sukob stavova dve žene o raznim životnim pitanjima, prevelika vezanost majki za sinove, netolerancija, ili…?
– Moje iskustvo govori da se svekrve i snaje najviše svađaju oko vaspitanja dece, organizacije života, podele poslova… U tom odnosu preklapaju se dve porodice – muževljeva primarna, koju je činio on sa svojim roditeljima, braćom i sestrama, i sekundarna, odnosno ona koju je zasnovao sa svojom ženom. Ako se funkcionisanje te dve porodice bitno razlikuje, tu nastaju prvi sukobi i problemi. To vam je kao sudar dva sveta, a majka, odnosno svekrva mora da prihvati činjenicu da ona u muževljevoj „novoj” porodici više nema istu ulogu. Drugo, veliki je broj porodica koje zbog ekonomske situacije ne mogu samostalno da žive, a zajednice su pogubne za odnos snaje i svekrve, jer kuća ne može da ima dve domaćice.
 Svekrve vrlo često imaju logiku da „nijedna nije dovoljno dobra za njihovog sina”, pa automatski ne prihvataju snaje!  |
Majke su obično i stubovi porodice, pa se svekrva teško odriče tog prava. Najviše se svađaju i oko vaspitanja dece, jer se stavovi po tom pitanju bitno razlikuju među generacijama. Skloni smo da odnos sa svekrvom bojimo crno-belo, a on nikada nije takav. Istina je uvek negde između. Iako se razlozi sukoba ne mogu generalizovati, jer smo svi različite i jedinstvene ličnosti, vrlo često sukobi nastaju zbog rivalstva. Kada su dve žene u pitanju uvek se jednoj čini da je druga ugrožava i obrnuto. Svekrve vrlo često imaju logiku da „nijedna nije dovoljno dobra za njihovog sina”, pa automatski ne prihvataju snaje, smatrajući da su samo one u stanju da se brinu o njima i pruže im ono što im je potrebno. Zbog toga često možete čuti svekrvu koja izgovara rečenice poput „jadan moj sin, nije se pošteno najeo od kada se oženio”, ili da deli kulinarske savete snaji, uz komentar „napravi mu to tako i tako, navikao je da mu ja tako spremam domaću supu”. To snaje momentalno dovede „do ludila” i problem je nemoguće izbeći.
â-º Kako se treba postaviti u tom odnosu da bi on funkcionisao?
– Odnos snaje i svekrve ne treba da bude ni sjajan ni loš. On, jednostavno, treba da funkcioniše sa jasno postavljenim granicama. Svako treba da ima svoju ulogu, jasno utvrđenu, pravila moraju da se uspostave i obostrano poštuju. Tolerancija je jedino na čemu treba da insistiraju obe strane, jer omogućava da se stvari prihvate takve kakve su. Uostalom, žene se ponekad ne slažu dobro ni sa svojom majkom jer imaju različite vizije o životu, pa taj odnos, ipak, nekako funkcioniše. Zašto bi drugačije bilo sa svekrvom?
â-º Kada dođe do sukoba kakav stav treba da zauzme muž, odnosno sin? Koliko može da utiče na odnos svoje majke i žene i kakva je njegova uloga u njihovom odnosu?
– Sin, odnosno muž, ključan je čovek u ovom odnosu i od njega najviše zavisi. On je taj zbog koga su te dve žene „primorane” da budu zajedno i on je taj koji treba da zauzme stav. Zato smatram da je jako dobro pre braka razgovarati sa partnerom o njegovim vizijama kako će da funkcioniše buduća bračna zajednica i svakodnevni život. Ako posmatrate odnos muškarca sa majkom, prilično precizno možete da predvidite kako će se on postaviti u neprijatnim situacijama. Mislim da žene često greše jer tokom zabavljanja jako žele da se dopadnu budućem svekru i svekrvi. Prećutkuju mnoge stvari zarad toga da budu prihvaćene, o sebi prezentuju jednu nerealnu sliku, što kasnije, kada maske padnu, dovodi do problema. Naglašavam, svekrva vas ne mora voleti, to nije važno dok postoji spremnost da odnos bude korektan. Kada postanete žena njenog sina menja se i perspektiva iz koje vas posmatra.
| Snaje i svekrve treba same da rešavaju konflikte ukoliko su sposobne da civilizovano komuniciraju! |
Sinu, odnosno mužu najteže je u tom odnosu, jer se nalazi „između dve vatre”, između dve važne žene u svom životu. Ali, to je upravo i ono što njegovu ulogu čini odlučujućom. On je taj koji treba da postavi granice o kojima sam ranije govorila. Granice su, inače, najvažnije i u porodičnim, i u svim drugim odnosima. Najbolje ih je postaviti pre braka, ali se to može uraditi i kasnije, ako do problema dođe. Ipak, snaje i svekrve treba same da rešavaju konflikte ukoliko su sposobne da civilizovano komuniciraju, ali je muževljev, odnosno sinovljev posao da stvori atmosferu u kojoj je takav razgovor moguć. Većina porodica funkcioniše tako što je muž čitav dan na poslu, van kuće, pa bi bilo suludo očekivati od njega da rešava svakodnevne situacije ili verbalne sukobe između svoje majke i žene.
â-º Da li su problemi u ovom odnosu izraženiji kada svekrva i snaja žive pod istim krovom?
– Da, zajednica sve jako komplikuje. U takvim okolnostima svekrva i snaja su „osuđene” da stalno budu zajedno, dele obaveze i odgovornosti. Ipak, mnogo toga zavisi od tradicije, vaspitanja, sklopa ličnosti… U patrijarhalnim sredinama život pod istim krovom se podrazumeva, ljudi su vaspitani da tako žive. Ipak, ima i slučajeva da parovi žive fizički daleko od svojih majki, a opet imaju problematičan odnos. Možda najbolji „recept” imaju neke zapadne zemlje gde su uloge vrlo definisane. Svekrva je samo baka, sa unucima provodi kvalitetno vreme, onda kada ona to želi. Nema nikakvih obaveza oko kuće, niti se od nje očekuje bilo kakva pomoć. Međutim, kod nas je to jako teško sprovesti u delo, jer ekonomska situacija ne dozvoljava da, na primer, platimo pomoć, već se oslanjamo isključivo na bake. One su mnogim porodicama i jedini izvor finansijske pomoći, što jako opterećuje odnose, jer samim tim što pomaže, majka/svekrva smatra i da ima pravo da odlučuje.
â-º Zbog čega su odnosi tašte i zetova u odnosu na odnos svekrva i snaja mnogo „mirniji”, a nije ni redak slučaj da su ispunjeni međusobnom ljubavlju i poštovanjem?
– Iako se ni odgovor na ovo pitanje ne može generalizovati, tradicija u Srbiji i dalje muškarcu kao osnovnu ulogu pripisuje obavezu da izdržava porodicu, pa se od njega malo očekuje na drugim poljima. Ako zet uspešno ispunjava tu obavezu, majke su zadovoljne izborom svojih ćerki. Kada još i brak dobro funkcioniše, tašte nemaju razlog za sukob sa zetom, jer su njihove ćerke srećne. Takođe, jedan od razloga je i to što žene imaju drugačije kriterijume kada procenjuju emotivni izbor svojih ćerki i izbor svojih sinova. To je posledica predrasuda. Dalje, majke i sinovi, kao i ćerke i očevi, imaju zaista specifične odnose.
| Kako smo se ponašale prema svom sinu umnogome određuje kakve ćemo svekrve biti! |
Zbog toga će, na primer, tast mnogo teže prihvatiti zeta, kao i svekrva snaju. S druge strane, čest je slučaj da se svekar i snaja odlično slažu, ili da tašte obožavaju svoje zetove. To je posledica toga kakve odnose smo izgradili sa svojom decom kada su bili mali. Kako smo se ponašale prema svom sinu umnogome određuje kakve ćemo svekrve biti. Naime, majke su sklone da preterano štite sinove, vode se logikom „ćerka će se snaći, snalažljivija je, sinu sam potrebnija”. To je posledica toga što su dečaci po prirodi introvertniji, manje prodorni od devojčice, pa iz najranijeg detinjstva ostaje ta „potreba” majki da više štite mušku decu. Takođe, tašta i zet se bolje slažu jer nema rivalstva, nisu istog pola. Snaja i svekrva su jedna drugoj rivalke, a u porodici može postojati samo jedna dominantna ženska figura.
â-º Ipak ne mogu biti drugarice
Naučnici tvrde da žene koje su imale problematičan odnos sa svekrvom, takav model ponašanja kopiraju kada i same postanu svekrve! Naime, više od 78 odsto ispitanica koje se nisu slagale sa svekrvom u mladosti, nisu imale dobar odnos sa svojim snajama, a neke su priznale da stvari kojim su ih njihove svekrve izluđivale, vrlo često primenjuju sa svojim snajama. Psiholozi ove rezultate objašnjavaju činjenicom da je potpuno očekivano da ponavljamo usvojene modele ponašanja i tvrde da su žene svoja iskustva sa svekrvama prenele na svoje snaje, iako im takav odnos nije odgovarao. Drugo zanimljivo istraživanje pokazalo je da svekrva i snaja ne mogu biti drugarice! Naime, stručnjaci su potvrdili i naučnim dokazima potkrepili da bi i žene koje su bile bliske prijateljice pokvarile odnos u slučaju da postanu svekrva i snaja. Prijateljstvo ne poznaje starosne granice, ali kada se tu umeša sin, odnosno muž, i počne „borba” za njegovu ljubav, stara pravila prestaju da važe.
Kakvo je Vaše iskustvo? Kako funkcioniše vaš odnos sa svekrvom? Priključite se na forum >>
Pročitajte još:
Pet tipova svekrva, koja je vaša? >>
Mogu li se jetrve slagati? >>
Komentari (0)