Mnogi smatraju da je danski način vaspitanja deteta idealan – evo i zašto

Danci svoju decu odgajaju da budu srećna, da imaju samopouzdanje i da su uspešna, a zbog toga se već više od 40 godina zaredom nalaze pri vrhu liste najsrećnijih ljudi na svetu.

U popularnoj knjizi „Dansko vaspitanje dece” dve autorke, majka Džesika Džoel Aleksander i psihoterapeutkinja Iben Dising Sandal, objasnile su šest tačaka srećnog vaspitanja, odnosno kako da i dete i roditelj tokom tog perioda budu srećni i zadovoljni.

Danska teorija vaspitanja skraćena je u lako pamtljiv akronim P. A. R. E. N. T. (roditelj), a označava šest stvari koje morate uključiti u vaspitanje:

U Danskoj se deca igraju samostalno, što im omogućuje da otkriju svoje interese i želje, a to na kraju dovodi do toga da dece rade ono u čemu uživaju. Roditelji su uvek prisutni, ali ih ne kontrolišu.

Pustiti decu da se igraju sama (da se odrasli ne mešaju) zapravo gradi njihovo samopouzdanje više od učestovanja u aktivnostima koje vode njihovi roditelji.

Istraživanja pokazuju da igra omogućuje deci da iskoriste svoju kreativnost dok razvijaju svoju maštu. To je važno za zdrav razvoj mozga i dovodi do većeg poverenja u svoje sposobnosti, što je temelj za sreću.

Evo kako to učiniti: Odvojte vreme za igru ​​koja ne uključuje ekrane. Dajte im igračke koje im razvijaju maštu i podstiču kreativnost. Podstaknite svoju decu da se igraju napolju (npr. beru cveće, idu na igralište, grade Sneška Belića).

Danci su iskreni prema svojoj deci, i kod loših i dobrih stvari. Biti iskren i autentičan prema njima pomaže im da razviju snažan unutrašnji glas, jer uče da veruju sebi i svojim emocijama.

Učenje sebe i dece iskrenosti pospešuje razvoj snažnog karaktera. I ne zaboravite da je sasvim u redu osećati sve emocije. Nadalje, različite vrste pohvala različito utiču na decu s obzirom na način na koji će doživljavati sebe u svetu. Preterane pohvale za beznačajna postignuća i pohvale zbog inteligencije (umesto zbog truda) mogu učiniti decu nesigurnima i nesklonima preuzimanju rizika. S druge strane, pohvalama „procesa”, odnosno truda i zalaganja, umesto nepromenljivog mentalnog sklopa, podstičemo formiranje razvojnog mentalnoga sklopa koji pridonosi upornosti, samopouzdanju i otpornosti dece.

Istraživanja pokazuju da će deca kojima se uvek govori da su pametna verovatno lako odustati kada se suoče s teškim zadacima. Umesto toga, fokusiranjem na proces dete će biti motivisano. Pomaže im da vide stvarnost kakva zapravo i jeste.

Kako to učiniti: Budite iskreni. Ako vas dete vidi uznemirenog, tužnog ili uplašenog i pita šta vam je, recite istinu. Deca su pametna. Oni će znati ako lažete, stoga budite iskreni i recite: „Da, mama se jako uplašila kad si pobegla na ulicu. Zato sam vikala.”

Danski roditelji neugodne situacije pokušavaju da preoblikuju. To je moćan način koji deci pomaže da promene pogled na život.

Način na koji odlučimo da gledamo na stvari utiče na to kako ih doživljavamo. Realni optimisti ne zanemaruju negativne informacije, nego se jednostavno fokusiraju na druge dostupne informacije kako bi stvorili bogatiju, lepšu priču o sebi, o svojoj deci, o životu. Preoblikovanjem može promeniti doživljaj sveta i pritom učiniti naše živote i živote naše dece srećnijim.

Prednosti preoblikovanja su pre svega to što situacija ne eskalira. Ali što je najvažnije, menja percepciju dece o životu i pritom čini njihov i naš vlastiti život srećnijim.

Kako to učiniti: Kada vaše dete naiđe na neki teški zadatak i kaže: „Ne mogu to da uradim”, odgovorite: „Još nisi naučio”. Takođe, možete im reći da kada im je nešto teško, to je samo zato što to tek uče.

Kada se vaše dete loše ponaša, fokusirajte se na to zašto. Jesu li gladni? Umorni? Dosadno im je? Razmišljajte o akciji, a ne o detetu. Recite: „Prestani zadirkivati ​​brata, to ga uznemirava”, umesto: „Šta si sad uradio? Šta nije u redu s tobom?”.

To je jedna od ključnih ljudskih sposobnosti.

U Danskoj je temeljna vrednost naučiti decu da razmišljaju kako je drugima. Čak to uče i u školi. Praktikovanje empatije uči decu kako da poštuju druge i sebe, a to pomaže i u prevenciji zlostavljanja.

Budemo li manje skloni osuđivanju i posramljivanju, bolje ćemo razumeti svoju i tuđu ranjivost, što će pridoneti međusobnoj bliskosti, stvarajući dublje odnose, te čineći nas sklonijima opraštanju i u celini srećnijima.

Kako to učiniti: Pokušajte da razumete umesto da osuđujete: „Vidiš, on plače. Moguće da je gladan”, umesto: „Kako je ovo dete loše vaspitano!”

Ultimatumi podstiču borbu za moć te mogu dovesti do gubitka kontrole nad vlastitim ponašanjem. Mnogo roditelja viče ili pribegava fizičkom kažnjavanju kao obliku disciplinovanja dece. Sami gubimo kontrolu, a od svoje dece očekujemo da je nikad ne izgube. Oni takođe prekidaju povezanost s vašim detetom, što je ono što ih motiviše da slušaju.

Ukratko, radi se o zameni straha (pretnje i ultimatuma) poverenjem i bliskošću. Deca koja imaju poštovanje i razumevanje svojih roditelja, kojoj se pomaže da shvate i poštuju pravila, razvijaju mnogo snažniji osećaj samokontrole i na kraju odrastaju u srećnije, emotivno stabilnije odrasle ljude.

Kako to učiniti: Pokušajte im pomoći i usmeriti ih, a ne grditi. Izbegavajte pristup „Zato što sam tako rekao”. Izbegavajte ultimatume i pretnje: „Bolje to uradi odmah ili inače…” Recite ne, ali uvek budite smireni.

Ovo je bitan deo danskog roditeljstva. Učeći ih kako da provode kvalitetno vreme u porodici i s prijateljima, deca dobijaju snažan osećaj zajedništva i opuštenosti. Stvaranje prijatne atmosfere kod kuće, zajedničko kuvanje i jelo, druženje, mali su svakodnevni užici koji čine danske porodice srećnima.

Kako to učiniti: Isključite telefone, igrajte igre. Odvojte vreme za porodicu. Čak i 10 minuta dnevno je važno. Spakujte malu korpu za piknik i odvedite ih na piknik napolju, piše Danish Mom.

Izvor: superzena.b92.net
 

Snežana radi u vrtiću u Norveškoj: Ovde slušaju decu >>