Mitovi bračnih prevara

SVI MUŠKARCI VARAJU

U mnogim kulturama, uključujući i našu, nekako je uvreženo mišljenje da su žene po svojoj prirodi monogamne, a muškarci po difoltu poligamni i da ne postoji muški primerak ljudske vrste koji ne vara svoju partnerku. To apsolutno nije tačno. Brojna istraživanja pokazuju da svaki drugi oženjeni muškarac, kao i svaka treća udata žena, barem jednom tokom bračnog života ostvare izlet u tuđe naručje. Dakle, oba pola su podjednako poligamna ili monogamna, što sve zavisi od same osobe, njenog mentalnog sklopa, vaspitanja, kao i kulturnog miljea u kom je odrastala i kakve je stavove usvajala. Prevara nije očekivano niti normalno ponašanje, a vernost je svakako stvar odluke. Ukoliko se neverstvo i dogodi, a učinjeno je od strane muškarca, obično sredina na to gleda blagonaklono, a pojedine supruge tako nešto i očekuju, verujući u mit o prirodnoj muškoj potrebi za menjanjem partnerki. To je i osnovni razlog zašto žene, globalno, lakše prelaze preko prevare. Dok dami, koja je napravila sličan izlet izvan porodičnog gnezda, u većini slučajeva, sleduje grdna osuda i po pravilu netolerancija supruga, čak iako on ima naviku da povremeno zaluta u tuđ krevet.

VANBRAČNE VEZE KAO ELIKSIR 

Za nastanak ovakvog mita odgovorne su sedamdesete godine prošlog veka i zlatno doba seksualne revolucije, kada su brojni časopisi propagirali seksualne slobode tvrdeći da su prevare pravo osveženje za dugogodišnje brakove, a ujedno i dokaz emancipacije žena. Realnost je ipak malčice drugačija. Preljuba, ma sa čije strane bila, otvorena ili dobro prikrivena, po pravilu uništava i najstabilnije brakove, a statistike pokazuju da se kao najčešći uzrok razvoda braka navodi upravo prevara jednog od supružnika. Pa, ukoliko stičete utisak da vam je dosadno, proibajte malo da razdrmate sopstveni brak unoseći iznenađenja, i aktivirajte svoju kreativnost s početka veze.

AKO JE ZALJUBLJENOST NESTALA, PREVARA JE U REDU 

Ovo je odličan izgovor za sve one koji misle da su emocije dar sa neba, pojave se i nestanu spontanu, bez ikakvog našeg udela da ih gradimo, održavamo i negujemo. Zaljubljenost i strast, po prirodi stvari, i nisu osećanja koja mogu dugo trajati, ali ljubav svakako jeste. Čovek teško prestaje da voli i onaj drugi mora baš dobro da se potrudi da nešto zabrlja kako bi prestao biti voljen, iskustva su brojnih psihoterapeuta. Ukoliko ljubav vremenom ipak izbledi, iščezne ili naprečac zalupi vrata, mnogo je poštenije obaviti jedan prijateljski razgovor sa osobom koju ste do tada voleli i poštovali, pa miroljubivo zatražiti razvod braka. Teško je zamisliti da se posle avanture vrate stare emocije i poverenje, a i da li ste spremni da za koju godinu možda primite isti takav udarac, koji ste svojevremeno zadali svojoj partnerki…

POJEDINI LJUDI IMAJU JAKE SEKSUALNE POTREBE

Sa ovim mitom se ne bi složila većina psihoterapeuta i seksologa, s obzirom na to da brojna istraživanja potvrđuju kako seksualna potreba nije presudan motiv za izlet u tuđi zagrljaj. Dokazano je da partneri koji su verni jedno drugom, češće vode ljubav od onih sklonim avanturama, bez obzira na to kog su pola. Draž preljube krije se u tajnovitosti, na granici zabranjenog, uz blagi strah da ne bude otkrivena, što dodatno rasplamsava uzbuđenje. Zanimljivo je zapažanje kako seks na brzaka, za jednu noć ili jednu nedelju, ne donosi neki poseban užitak, potvrdili su i muškarci i žene kroz brojne anonimne ankete.

ZA NEVERSTVO JE KRIV PREVARENI PARTNER

Ovo je tipičan izgovor muškaraca debelo zazidanih u patrijarhalnoj sredini. Ne bi oni varali nikada, samo kad bi imali bolju, lepšu i razumniju ženu, uvek spremnu da im ispunjava svakojake zahteve, kako u krevetu tako i izvan njega. Ono što je poražavajuće jeste da mnoge žene, i dan danas, sebe smatraju krivom ukoliko su prevarene, verujući da nisu bile dovoljno dobre ili nisu umele adekvatno da zadrže svog partnera. A supruge preljubnice, koje krivicu svaljuju na muža, po pravilu su psihološki dominantne u vezi, često verbalno agresivne i uvek spremne da omalovaže muškarca sa kojim dele krevet i životni prostor. Istina je kao i obično krajnje jednostavna – svako je odgovoran za svoje ponašanje i nema razloga tražiti krivicu u onom drugom. Niko nikoga ne može naterati da nešto učini, ukoliko on to ne želi ili ne traži priliku, a odbrambeni mehanizam svaljivanja krivice na tuđa leđa odavno je poznat u psihologiji, kako bi se osećaj krivice minimizarao i savest ćušnula pod tepih. Postoji i još jedna kreativnost za opravdanja, kada su siroti preljubnici bili zavedeni od strane ljubavnika ili ljubavnice, pa se ne retko dešavaju muško-muški ili žensko-ženski okršaji. To je uludo trošenje energije, jer u ljubavnom trouglu glavne poteze uvek vuku dve ključne strane.

NAJBOLJE JE PRAVITI SE LUD

Mora se priznati da su stavu „pretvaraću se kao da se ništa nije dogodilo” žene znatno sklonije, a muškarci mu se priklone u zanemarivo malom broju slučajeva. Međutim, izbegavanje suočavanja sa istinom ne samo da produbljuje emotivni jaz između partnera, već onom koji vara ostavlja širom otvorena vrata za nesmetani ulazak u tuđe spavaće sobe. Poljuljani brakovi imaju realne šanse da opstanu jedino ako se prevara prizna, o uzrocima otvoreno i krajnje iskreno razgovara, švrljanje sa strane naravno prekine, a oba partnera pristupe prevazilaženju krize sa podjednakim entuzijazmom i zalaganjem.

 

ZANEMARIVANJE

Svaka osoba, koja je uplovila u bračnu luku, može potvrditi da se bračna svakodnevnica značajno razlikuje od predbračnih snova i maštanja o zajedničkom životu. Ukoliko se jedan član ovog dvojca posveti isključivo svojim obavezama, potrebama i željama, kao što je to ranije činio dok je bio singl, eto prvog klizavog terena. Onaj drugi će se svakako osećati zapostavljeno, iznevereno i odbačeno. Pažnja, razumevanje i usklađivanje želja i potreba, uz nezaobilazne kompromise (a da ih ne čini uvek jedna strana), siguran su recept za uspešan brak, koji ne može da omane.

MONOTONIJA

Izostajanje sitnih međusobnih pažnji, iznenađenja, razmenjivanje nežnosti i odvajanje vremena za romantične trenutke neophodne za održavanje i napredovanje veze, siguran su znak zapadanja u monotoniju. A od dosade do prevare svega je jedan korak. Krajnje je glupo razmišljanje kako ste partnera već jednom osvojili i nema potrebe da ga podsećate na to da ste nekada bili kreativni, domišljati i pažljivi. Vođenje ljubavi je vrhunac intimnosti i bliskosti, pa kao takav predstavlja temelj dobre partnerske veze. Ako seksualno zadovoljenje izostane, partner će svakako potražiti osobu sa kojom će se opet osećati voljeno i željeno. Ukoliko je jedan partner pod stresom, sasvim je logično da opada seksualna želja, ali je onda poželjno krajnje toplo i otvoreno porazgovarati o eventualnim problemima na poslu, sa rodbinom, finansijama ili čemu već, kako bi se teret podelio, mučne misli odagnale, a ljubavna toplina ponovo uplovila u vaš krevet.

EMOCIONALNA ZAVISNOST OD RODITELJA

Održavanju ove krajnje nepopularne i nevidljive niti podjednako su skloni i muškarci i žene, a problem nastaje kada jedan od partnera ne uspeva da napravi neophodnu granicu između svoje primarne porodice i one koju je zasnovao i koja bi sada trebalo da mu bude prioritet. Mešanje roditelja u bračni život dece opasna je zanimacija, koja će pre ili kasnije udaljiti partnere i svakako otvoriti put ka prevari. Rez je neophodan i najbolje je da svako postavi granicu svojoj porodici, a nikako prepuštati da taj nezgodan posao obavi ona druga strana, jer eto dodatnog razloga da bude omrznuta od strane „tuđe” familije. Ne zaboravite da ste partnera birali vi, prema svojim željama i afinitetima, vas dvoje delite životni prostor i vreme, pa nema razloga da vam neko sa strane, a uvek iz najbolje namere, deli savete kako ćete se bolje uklapati i razumeti.

POTREBA ZA NOVIM IZAZOVIMA

Osnovna greška mnogih mladih bračnih parova je stvaranje porodice kada su u fazi zaljubljenosti, koja je veoma burna, ali svakako ne dugotrajna emotivna spona. Ljubav i zaljubljenost ne idu baš ruku pod ruku, jer zaljubljenost tek ponekad preraste u pravu, iskrenu ljubav. Kada zaljubljenost prođe, a emocije ne evoluiraju u neke dublje nivoe, jedan ili oba partnera potražiće novi izvor strasti i uzbuđenja. Zaljubljene osobe sklone su da idealizuju biće pored sebe, gledajući u njemu samo dobre strane i često projektujući i one osobine koje partner sasvim sigurno ne poseduje. Niko nije idealan i svi imamo mane, koje se najčešće otkriju tek tokom zajedničkog života. Mudrost je u prihvatanju tuđih mana i usklađivanju sa onim koje i sami posedujemo. Nerealna očekivanja, bazirana na osnovu idealizacije partnera, rađaju nezadovoljstvo i razočaranje, koje su dobra podloga za otiskivanje iz tek formiranog porodičnog gnezda.

PARTNER TOLERIŠE PRELJUBU

Verovali ili ne, ima i takvih slučajeva, posebno u onim brakovima u startu sklopljenim iz računa, gde se porodica ne temelji na emotivnim interesima. U ovakvim brakovima, po pravilu su muškarci ti koji švrljaju sa strane, uz prećutnu dozvolu svojih supruga, koje su u startu znale kakav savez sklapaju i šta mogu da očekuju.

UGROŽAVANJE LIČNE SLOBODE

U brakovima u kojima jedan od partnera teži tome da potpuno upravlja ne samo zajedničkim, već i životom onog drugog, neminovno se stvara osećanje ugroženosti ličnog integriteta i nezadovoljstva. U takvim okolnostima, preljuba je način odbrane prava na lični život i samopotvrđivanje sopstvenih vrednosti, koje bračni partner ne želi da vidi. Demonstracija moći je tipična za uspešne muškarce koji svoj društveni status, bogatstvo i ličnu moć potvrđuju sakupljanjem seksualnih trofeja izvan bračnog kreveta. Oni postavljaju znak jednakosti između životnog i poslovnog uspeha, kao i seksualnog trijumfa, koji dodatno hrani njihov egocentrizam.