Nagle promene vremena karakteristične za jesen: pad temperature, kolebanja vazdušnog pritiska, vlaga, kiša, vetar, hroničnim bolesnicima „zagorčavaju” ovo godišnje doba. Intenzivni bolovi u kostima i zglobovima, „žiganje” i „sevanje” na mestu starih rana i lomova, „probadanje” u grudima, migrena, vrtoglavica, pospanost, nesanica, nervoza, povišen krvni prtisak… najčešće su reakcije ljudskog organizma na nagle klimatske promene.
– Istraživanja su pokazala da ljudski organizam reaguje već na 24 do 48 časova pre nailaska promene vremena. Naročito izražene simptome imaju senzitivne osobe – kaže dr Miloš Stojanović, internista – endokrinolog u Kliničkom centru Srbije. – Posebno reaguju nervno labilni ljudi, osobe koje imaju život sa intenzivnim emocijama, anksiozne i depresivne osobe.
Sve više ljudi je podložno meteoropatiji upravo zato što je porastao broj negativnih faktora u životu kao što su stres, gubitak pozitivnih vrednosti, neprekidno takmičenje, gubitak posla, ali i atmosfersko zagađenje. U simptome uzrokovane promenom vremena, ubrajaju se i nagle promene raspoloženja, potištenost, lupanje srca ili bol iza grudne kosti, malaksalost, pojačan kašalj, kijavica, povišena telesna temperatura, alergije, razdražljivost…
Dr Stojanović kaže da je istraživanjem dokazano da 80 odsto stanovništva oseća neke tegobe usled promene vremena, kao i da sada ima skoro dvostruko više meteoropata nego pre pet decenija.
– Procesi u organizmu povezani su sa vremenskim uslovima, a ljudi na njih reaguju različito – ističe naš sagovornik. – U mozgu je smešten termoregulacijski centar koji kontroliše nastanak i širenje toplote u telu, tako da je normalna telesna temperatura oko 37 stepeni Celzijusa. Ako ovaj centar ne radi kako treba, telo se teško prilagođava, posebno naglim promenama spoljne temperature.
Ljudskom telu, naime, treba četiri do pet sati da se prilagodi promenama temperature i vlage u okolini, što je posebno teško osobama koje imaju srčane probleme. Povećana vlaga u vazduhu dovodi i do pojačanih problema kod reumatskih bolesnika. Istraživanja sprovedena u Francuskoj govore o povezanosti vremenskih promena i povećanom riziku od moždanog udara, kao posledice smanjenja protoka krvi u velikim krvnim sudovima koji su suženi aterosklerotskim naslagama. Osim toga, dokazano je da su na vremenske prilike osetljive i veoma mlade osobe. Ipak, najizraženiju reakciju, sa pogoršanjem osnovnih tegoba imaju hronični bolesnici – srčani, astmatičari, dijabetičari i reumatičari.
Dr Jelena Gudelj – Rakić, specijalista higijene i magistar ishrane u Centru za promociju zdravlja u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” kaže da nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, stres, pušenje, alkohol, ali i korišćenje različitih savremenih aparata, kao što su klima uređaji, osveživači i ovlaživači vazduha, doprinose povećanoj osetljivosti čovekovog organizma na uticaje iz okoline. Ipak, kako kaže naša sagovornica, brojna istraživanja su pokazala da medicina ne može da objasni sve efekte klimatskih promena na zdravlje čoveka, pa je otud nastala i nova naučna grana – biometeorologija.
VEŽBE KORISNIJE OD LEKOVA
Umoran čovek osetljiviji je na sve, pa i na promene vremena. Zato je zdrav san veoma važan za naš organizam. U snu se luče supstance koje snižavaju nivo hormona stresa, regulišu krvni pritisak, jačaju odbrambene mehanizme. Važno je spavati osam sati, kao i leći pre ponoći. Vežbe disanja pre spavanja su korisnije od lekova. Redovna fizička aktivnost jača organizam i pomaže mu da lakše izdrži razne napore i promene, pa i vremenske. Zato je važno stalno vežbati, i to najmanje tri puta nedeljno. Svakodnevno treba provoditi neko vreme na svežem vazduhu, jer je to odličan način da se spreče burne reakcije na promene vremena.
OKIDAČ ZA GLAVOBOLJU
Dr Jelena Gudelj – Rakić navodi i primere kako vremenski uslovi utiču na zdravlje:
* Astma – osobe koje boluju od astme osetljive su na hladan i vlažan vazduh. Njima se ne savetuje fizički napor u ranim jutarnjim i kasnim poslepodnevnim satima u zimskim mesecima zbog uticaja hladnog i vlažnog vazduha koji može da bude „okidač” za astmatični napad. U proleće astmatičari koji su alergični na polen posebno treba da vode računa onih dana kada kada je vetar pojačan.
* Bolesti srca i krvnih sudova – zbog smanjene mogućnosti organizma za termoregulaciju savetuje im se oprez. To važi i za fizičku aktivnost koja može da bude u uslovima niskih ili visokih temperatura rizična za nastanak srčanog ili moždanog udara.
* Migrena – iznenadni pad temperature i atmosferskog pritiska u vazduhu, kao i porast vlažnosti vazduha, mogu biti okidači migrenoznih napada.
Komentari (0)