Da li znate da se u beogradskim vrtićima potroši možda i više od milion plastičnih čaša samo da deca iz njih piju vodu? Ukupno 830.000 plastičnih čaša nabavi se za 17 predškolskih ustanova za jednu godinu, a dokupljuju ih i roditelji.
Starijim generacijama je jedna od asocijacija na vrtićke dane metalna šolja iz koje smo pili mleko, čaj, jogurt i vodu u vreme obroka i između njih. U nekim obdaništima se one i dalje koriste na taj način. Između njih, u sobama gde deca borave stoje pakovanja plastičnih čaša iz kojih deca piju vodu kada su žedna. I to izgleda ovako: uzmu čašu, popiju tri gutljaja vode i bace je u kantu za otpatke. I tako, možda i deset puta u toku dana. Jedno dete, jedan dan, DESET bačenih plastičnih čaša!?
Foto: Facebook
Iz Sekreterijata za obrazovanje i dečju zaštitu Beograda kazali su za BIZLife portal da se plastične čaše do pre nekoliko godina nisu koristile u beogradskim vrtićima, već samo metalne šolje koje deca i danas koriste tokom obroka.
„Njihovu upotrebu odobrili smo na inicijativu roditelja kako bi se minimiziralo širenje virusa među decom eventualnom zamenom šolja”, odgovaraju na naše pitanje zbog čega je uvedena praksa korišćenja plastike. I dodaju: „Кod dece u jaslicama ostala je praksa korišćenja isključivo šolja, dok se u starijim grupama koriste i plastične čaše koje je i Grad Beograd od tada počeo da nabavlja kako ne bi sav trošak pao na roditelje”.
A cifre su zastrašujuće, jer samo Grad na godišnjem nivou za 17 beogradskih predškolskih ustanova nabavi oko 830.000 čaša. A praksa je pokazala da ih dokupljuju i roditelji. Oni među vama koji to jesu, znaju.
Foto: Pixabay
I tako, dok se gušimo u zagađenju za koje kao pojedinci možda i nemamo rešenje, postavlja se pitanje ko je dogovoran za MILION potrošenih čaša u vrtićima? Možda i mnogo više od toga. Roditelji koji se opravdano boje bakterija, vrtići koji su olako pristali na ekološki tragičnu alternativu ili grad i država koji se nisu potrudili da nađu neko održivije rešenje? Odgovor je verovatno – svi zajedno.
MOJA ŠOLJA ZA PRIRODU BOLJA
Da ovaj problem postoji prepoznala je ekološka aktivistkinja Milja Vuković koja je pokrenula inicijativu za ukidanje ove prakse. Inicijativa je pokrenuta u grupi na društvenoj mreži Fejsbuk i nosi naziv „Za manje smeća i više sreće Zero & low waste Serbia” koja okuplja 10.500 članova oko zajedničke borbe da stvaraju manje smeća. S tom idejom na umu, sprovode peticiju pod sloganom „Moja šolja, za prirodu bolja!”.
Ceo tekst pročitajte klikom na link BIZlife.rs >>
Komentari (0)