Meningitis: Šta svaki roditelj treba da zna?
Meningitis je bolest koja predstavlja najveću pretnju za život male dece. Upravo zbog toga, većinu roditelja, uspaničiće pojava i najblažeg simptoma – kao što je šmrcanje ili blago povišena temperatura. Iako meningitis nije više tako učestalo oboljenje, svake godine, naročito u toku leta beleži se određeni broj slučajeva, a nekada preraste u epidemiju.
Šta je meningitis?
Virusni meningitis najčešće se javlja tokom leta i početkom jeseni!
U pitanju je viralna ili bakterijska infekcija, odnosno upala tankih ovojnica mozga i kičmene moždine.
Virusni meningitis obično je blaži oblik bolesti, a manifestuje se simptomima sličnim gripu. Virusni meningitis je oboljenje koje se najčešće javlja tokom leta i početkom jeseni i mogu ga uzrokovati razne vrste virusa (enterovirusi, adenovirusi, herpes virusi…). Najčešći uzročnici su enterovirusi koji se šire putem direktnog kontakta sa sekretima inficirane osobe, dok se neke druge vrste mogu preneti kapljičnim putem (kijanje, kašljanje) i preko prljavih ruku i ovaj način je načešći za širenje virusa kod male dece. Osim toga virusi se mogu preneti i indirektnim kontaktom, recimo preko kontaminirane čaše, kao i putem kontaminirane hrane i vode (recimo nehigijenski bazeni).
Bakterijski meningitis uzrokuje specifična bakterija i predstavlja najozbiljniji oblik bolesti. Ponekad ista bakterija može da izazove pojavu trovanja krvi (septikemiju). Postoji nekoliko bakterija uzročnika meningitisa, ali je meningokokna baketerija najčešća. Ove bakterije obično žive na sluznici nosa i grla i u normalnim uslovima ne uzrokuju nikakve probleme. Ipak, one iznenada mogu da postanu aktivne, da počnu da se razmnožavaju i da uzrokuju pojavu meningitisa. Kada se ove bakterije razmnožavaju u krvi, javlja se septikemika, a otrovi se krvotokom šire po organizmu. To oštećuje krvne sudove, krv se izliva ispod kože i uzrokuje pojavu crvenog ili smeđeg osipa. Nakon određenog vremena ovaj osip pretvara se u purpurne tačke ili modrice, što redukuje dotok krvi do organa, a posledično i njihovo oštećenje, čak i smrtni ishod.
Kako se dijagnostikuje?
Lekar postavlja kliničku dijagnozu zasnovanu na vidljivim znacima i simptomima, koji kasnije mogu da se potvrde laboratorijskim analizama krvi ili lumbalnom punkcijom (tankom iglom vadi se tečnost – likvor – iz kičmene moždine). U slučaju da dete zaista pati od meningitisa, analiza će pokazati prisustvo uzročnika (bakterija) u kičmenoj tečnosti.
U slučajevima kada se radi o virusnom meningitisu, laboratorijski se utvrđuje vrsta virusa koji je uzročnik bolesti.
Kako prepoznati simptome?
Najčešći simptimi meningitisa su:
povišena telesna temperatura,
glavobolja,
povraćanje,
ukočen vrat,
a mogu da se jave i osetljivost na svetlo, bolovi u vratu i mišićima, preosetljivost.
Simptomi kod beba su:
povraćanje,
temperatura,
grčenje celog tela,
napetost fontanele.
Znaci i simptomi kod virusnog meningitisa mogu se javiti brzo nakon kontakta sa uzročnikom, ili nakon nekoliko dana. Kod beba simptomi su curenje nosa, dijareja, povraćanje, povišena temperatura, iritabilnost, slab apetit, pospanost, a kod starije dece simptomi mogu biti još i jaka glavobolja, ukočen vrat, mučnina.
Kako se leči meningitis?
Bakterijski meningitis i septikemija su urgentni slučajevi, što znači da obolela osoba mora odmah da se hospitalizuje i da se podvrgne intravenoznoj terapiji antibioticima. Pravovremena terapija znači i potpuni oporavak deteta. Lekar može da odredi terapiju antibioticima svakom ko je bio u kontaktu sa bolesnim detetom kako se bolest ne bi širila.
što se tiče virusnog meningitisa ne postoji specifična terapija antibioticima kao ni vakcina. Preporučuje se mirovanje, nadoknada tečnosti, davanje lekova za snižavanje temperature, ublažavanje glavobolje i dete se potpuno oporavi nakon dve nedelje.
Koje mere prevencije se preporučuju?
Lična higijena je najvažnija u prevenciji od meningitisa
Lična higijena je ključan faktor u prevenciji od meningitisa. Kako bi se smanjio rizik od inficiranja i rizik od oboljevanja veoma je važno temeljno i često prati ruke, čišćenje i dezinfekcija kuće, a posebno određenih predmeta koje svi ukućani koriste. Takođe se savetuje često provetravanje prostorija, ali i izbegavanje korišćenja tuđih čaša, pribora za jelo, a naročito tokom leta kupanje u nehigijenskim bazenima.
Osim toga i vakcine su odlična prevencija, ali nažalost postoje vakcine samo za određene uzročnike meningitisa, ne za sve. Takođe, u određenim slučajevima (kada je neko od dece u kolektivu ili domaćinstvu obolelo od meningokoknog meningitisa) mogu da se prepišu određeni antibiotici kako bi se sprečilo širenje bakterija.
Komentari (0)