Međunarodni dan dece: Za bolji život dece potrebna su bolja zakonska rešenja

Danas se obeležava Međunarodni dan dece,  dan u kojem se slave prava i insteresi dece. U kakvim uslovima danas rastu deca u Srbiji najbolje govore podaci o velikom broju ugroženih porodica koji su na rubu siromaštva. 

Pod okriljem brige za decu, često se donose potpuno pogrešna i neefikasna rešenja na uštrb porodica i naših najmlađih članova društva. Spornim Zakonom o finansijskoj podršci porodici oštećene su brojne porodice u Srbiji, a uprkos svim nelogičnostima i manjkavostima ovog zakona, roditelji već dve godine čekaju na izmene. 

Epidemija korona virusa dovela je do pogoršanja ekonomske situacije, a to direktno utiče na kvalitet života deteta. Nemarnost države prema porodici i deci ogledala se u nejasnim i nepotpunim odlukama i rešenjima. Mame su direktno sa porodiljskih odsustva morale nazad na posao iako vrtići ne rade, a roditelji male dece istovremeno su čuvali decu i radili. Nije zanemarljiv ni broj onih roditelja koji su zbog pandemije ostali bez posla. Tu su pre svega mame preduzetnice koje su i bez epidemije bile u nezavidnom položaju bez adekvatne podrške države. Istraživanje koje je sproveo Centar za meme ukazuje na to da je oko 4% mama dobilo otkaz, a da se trećina mama suočilo sa smanjenjem plata tokom vanrednog stanja. 

Prema prošlogodišnjem izveštaju UNICEF- a u Srbiji 115.000 dece živi u apsolutnom siromaštvu. Problem apsolutnog siromaštva samo je deo problema, jer je po istom izveštaju 30% dece u Srbiji u riziku je da padne ispod linije siromaštva. 

Deca po međunarodnim aktima, ali i domaćim zakonima, imaju pravo da budu zdrava, obrazovana, voljena, u funkcionalnim porodicama, informisana i zaštićena u situaciji kada su ugroženi. Ukoliko dete živi u apsolutnom siromaštvu jasno da je će tek po neka od navedenih neophodnosti biti ispunjena. 

I nije samo ovaj izveštaj zabrinjavajući, to pokazuje i prošlogodišnji izveštaj svetske organizacije Save the children koja je objavila listu  zemalja prema Indeksu prekinutog detinjstva.  Indeks prekinutog detinjstva zasniva se na tome koliko je detinjstvo u određenoj zajednici ugroženo usled faktora kao što su loše zdravlje, neuhranjenost,pristup obrazovanju, dečiji rad, brakovi maloletnika, maloletničke trudnoće i ekstremno nasilje. Bolji plasman zemalja ukazuje na manji stepen ugroženosti. Srbija se nalazi na 46. poziciji, a ispred nje našla se Slovenija na 3. mestu, Hrvatska na 29. poziciji, kao i Bosna i Hercegovina (BiH) na 38. mestu.