Med se pije, ne jede se

Med deci najviše prija ujutru, namazan na krišku integralnog hleba, u voćnoj kašici, čaju, mleku, limunadi, kompotu… Za decu med predstavlja gotovu hranu koju njegov organizam u potpunosti može da iskoristi, pa ga neki opravdano nazivaju „supernamirnicom”.

Dr Džuli Lutinger, pedijatar iz Njujorka, ističe da med poboljšava varenje, uništava patogenu floru u crevima, sprečava nadimanje i pojavu grčeva, prekida povraćanje i zatvor.

– Med se u dečju ishranu uvodi postepeno, a poseban oprez potreban je kod dece čiji su roditelji imali alergijske reakcije na ovu namirnicu. Da bi se njegova lekovita svojstva u potpunosti iskoristila, med treba rastvoriti u vodi, voćnom soku, čaju ili mleku, s tim da temperatura tečnosti ne treba da prelazi 37 stepeni Celzijusovih. U protivnom, med gubi svoja antimikrobna svojstva – objašnjava dr Lutinger.

A kako u dodiru s metalom enzimi iz meda nestaju, uvek ga treba zahvatati drvenom ili plastičnom kašičicom. Nije dobro ni da se med odmah proguta, već ga treba zadržati u ustima dva do tri minuta, uz stalno „mućkanje”. Na ovaj način se dezinfikuje sluzokoža usne duplje, a med se direktno resorbuje.

Za razliku od belog šećera, koji „krade” kalcijum iz zuba deteta, med ga svojim mineralnim sastavom čuva i pospešuje njihovo nicanje i čvrstinu.

Med ima veliku specifičnu težinu, tako da odmah pada na dno želuca, iritira sluzokožu i oštećuje je i zato ga nikada ne treba gutati odmah, kao ostale namirnice, i zalivati vodom. Ovo posebno važi za decu, pa se njima preporučuje da svako jutro, pre doručka, popiju šolju mleka sa dve kašičice meda.