Posle dvehiljadite godine, istraživanja na matičnim ćelijama omogućila su potpuno nove spoznaje o mnogobrojnim složenim procesima, od nivoa jedne ćelije do čitavog organizma. To je doprinelo da se sa velikim optimizmom gleda na upotrebu regenerativne medicine za lečenje neizlečivih bolesti, hroničnih stanja poput dijabetesa ili bolesti srca, ali i na njene mogućnosti da zaustavi starenje i omogući „večitu mladost”.
Matične ćelije su gradivni materijal našeg organizma i iz njih nastaju sve druge ćelije u našem telu
Regenerativna medicina je mlada grana medicine, sa neverovatno brzim razvojem. Od 2005. godine, koja se smatra početkom njenog razvoja, uspešno su u laboratorijama širom sveta napravljeni novi organi i tkiva korišćenjem matičnih ćelija iz pupčanika, masnog tkiva i reprogramiranih ćelija kože. O izazovima i dostignućima regenerativne medicine bilo je reči na predavanju dr Mime Fazlagić, održanom u četvrtak u Institutu društvenih nauka, u organizaciji Centra za bioetičke studije Univerziteta u Beogradu.
Danas, posle samo desetak godina, na laboratorijskoj životinji možemo promeniti skoro sve organe. Možemo napraviti novu kožu, dlaku, oko, novi pankreas, novu jajnu ćeliju i spermatozoid”, rekla je dr Fazlagić.
Na početku, verovalo se da će regenerativna medicina biti spoj korišćenja matičnih ćelija, lekova i hirurgije. Nakon decenije istraživanja i novih spoznaja o mnogobrojnim složenim procesima, od nivoa ćelije do čitavog organizma, sa velikim optimizmom gleda se na upotrebu regenerativne medicine za lečenje neizlečivih bolesti, hroničnih stanja poput dijabetesa ili bolesti srca, ali i na njene mogućnosti da zaustavi starenje i omogući „večitu mladost”.
Regenerativna medicina – terapeutski potencijal matičnih ćelija iz pupčanika>>>
S obzirom na to da je razvoj regenerativne medicine tako eksplozivan, zakonska regulativa ne može dovoljno brzo da isprati te poduhvate. Nisu ni svi tretmani koji su u ponudi na klinikama širom sveta, kroz kliničke studije dokazali svoju efikasnost. Tu se krije opasnost za one koji su teško oboleli i po svaku cenu traže lek.
Otvaraju se i pitanja poput dostupnosti odobrenih metoda lečenja, čuvanja matičnih ćelija u bankama, mogućnosti roditeljstva sopstvenim polnim ćelijama nezavisno od starosti, u kojoj meri primenjivati dostignuća ove oblasti… O tome treba da raspravljaju pravnici, istraživači, bioetičari, i da se zakoni širom sveta usklade, kako bi se velike mogućnosti ove oblasti medicine na pravi način učinile dostupnim svima kojima su potrebne, smatra dr Fazlagić.
Izvor: RTS.rs
Komentari (0)