Mama male Isle Bond ne može dovoljno da se zahvali što je negde u Australiji neka druga mama rešila da donira matične ćelije iz pupčane vrpce svoje devojčice. Isla nije imala ni četiri meseca kada joj je otkrivena leukemija, i to agresivni oblik, kakav pogađa jednu u milion beba.
– Mislili smo da je to loš san i to onaj najgori, noćna mora – priseća se Islina majka Lisa saznanja da je njihova beba teško bolesna.
Meseci intenzivne hemoterapije nisu uspeli da stave leukemiju pod kontrolu. Lekari su shvatili da je Islina jedina šansa da ponovo izgrade uništeni imuni sistem, uz pomoć matičnih ćelija.
Obično se u takvim situacijama traži donor koštane srži. Ali za to je potrebno vreme koje tada desetomesečna Isla nije imala. Zato su lekari rešili da potraže donora matičnih ćelija iz pupčanika.
– Prednost krvi iz pupčanika je što vam ne treba savršeno poklapanje između donora i primaoca terapije da bi imali dobar rezultat u lečenju. Matične ćelije iz pupčanika nisu pretrpele uticaje iz spoljne sredine, kao što je to slučaj sa matičnim ćelijama iz koštane srži – kaže Džoana Jangson, direktorka banke matičnih ćelija u Sidneju
Kada pacijentu zatrebaju matične ćelije iz pupčanika, donor može da se traži bilo gde u svetu. Kada se nađe odgovarajući uzorak, on se zamrznut doprema u bolnicu koja leči pacijenta.
Mala Isla sa lekarima koji joj pomažu
U Islinom slučaju podudarnost je bila 7 od 8 parametara. Spasonosna krv je stigla u Sidnej čak pre male pacijentkinje, koja živi u Adelaidi. U skladu sa strogim pravilima o doniranju matičnih ćelija, porodica Bond zna jedino da je donor matičnih ćelija iz pupčanika devojčica.
Isla je boravila u izolaciji, jer je nena koštana srž bila potpuno uništena agresivnom terapijom leukemije, kao i kompletan imuni sistem. Transplantirane su joj matične ćelije, i porodica je nestrpljivo čekala da imuni sistem počne da se ”vraća u život”.
Imajući u vidu Islin uzrast i agresivnu prirodu raka, šanse da operacija uspe bile su 1: 5. Doktorima su bili potrebni lekovi koji još nisu licencirani za Australiju, pa su tražili specijalnu dozvolu od vlasti da ih uvezu.
Nekoliko dana posle transplantacije Isla je bila jako loše. Bilo je gotovo nepodnošljivo gledati je kako toliko pati – kaže Islina majka.
Posle 11 dana, matične ćelije počeće da proizvode nove ćelije, i situacija je počela da se okreće na bolje. Prema rečima lekara, njena transplantacija je prošla veoma glatko. Iako je posle manje od mesec dana prerano reći da je potpuno izlečena, profesorka Trejsi O Brajen, iz sidnejskog programa za transplantaciju kaže da zna da je Isla dobila najbolju moguću šansu za izlečenje koju medicina trenutno može da pruži.
Komentari (0)