Kada su Stiv i Roza Barni, pre četiri godine, postali roditelji devojčice Izabele, odlučili su da sačuvaju matične ćelije iz njenog pupčanika u privatnoj banci matičnih ćelija, uz pretpostavku da će je možda iskoristiti za lečenje nepredvidivog medicinskog problema, kao što je leukemija. Isto tako, mislili su da će krv iz pupčanika sestre jednog dana moći da pomogne njenom starijem bratu, koji boluje od motornog poremećaja govora – apraksije.
Na kraju, dragocene matične ćelije su upotrebljene ranije nego što su roditelji mislili, na način koji nisu mogli ni da zamisle – da pomognu Izabeli, koja je sa 18 meseci takođe dobila dijagnozu apraksije. Nakon petnaestominutne autlogne transplantacije matičnih ćelija iz pupčanika, koja se desila kada je devojčica imala tri godine, stanje joj se drastično popravilo.
Stiv i Roza su zadivljeni rezultatima i kažu da sve izgleda kao da se “Izabela ponovo rodila”.
Roditelji iz Njujorka kažu da su sa uzimanjem matičnih ćelija iz pupčanika upoznati još za vreme Rozine trudniće, od strane ginekologa. Iako je oko njih postojalo dosta skepse, njima se ideja svidela, jer su mislili da će njihov šesnaestogodišnji sin Metju imati šanse da iskoristi matične ćelije za lečenje apraksije. Naime, dečak ima problem sa pomeranjem mišića koji se koriste prilikom govora. Roditelji su čuli za eksperimentalne tretmane matičnim ćelijama i pomislili su da bi jednog dana i njihov sin imao koristi od njih.
Nisu ni sanjali da će Izabelina priča postati jedna od onih koja i najveće skeptike pretvara u zagovornike čuvanja matičnih ćelija.
Kada je Izabela napunila 18 meseci, roditelji su posumnjali da ima isti poremećaj kao i njen brat. Ovog puta sa iskustvom, dijagnoza je postavljena brzo i odmah su počeli da rade sa stručnjacima koji se bave tim vrstama bolesti. Međutim, sa dve i po godine, devojčica je pošla u vrtić i umela je da izgovori samo 15 reči, iako je uobičajedno da dete do treće godine savlada izgovor oko 500 reči. Roditelji su tada intenzivno počeli da istražuju upotrebu matičnih ćelija iz pupčanika za lečenje apraksije i pronašli doktoricu Džoanu Kercberg na Djuk univerzitetu. Ona je do tada već nekoliko puta primenila matične ćelije iz pupčanika za lečenje sličnih problema, uključujući i lečenje cerebralne paralize kod devojčice koja je imala taj problem.
„I dalje smo bili skeptični, zbog toga što smo znali da se njene matične ćelije iz pupčanika mogu upotrebiti samo jednom za lečenje” kaže otac Stiv prisećajući se tog perioda. Međutim, nakon razgovora sa roditeljima jednog deteta koje je podvrgnuto toj vrsti lečenja u istoj bolnici, nisu imali dileme oko toga šta bi trebalo uraditi.
Došao je period provera i testiranja za vreme kojih je ustanovljeno da je Izabela odličan kandidat za tretman, kao i da su njene matične ćelije iz pupčanika sačuvane tako da mogu da se iskoriste za lečenje.
Izabeli je urađena transplantacija, u formi infuzije koja je trajala petnaestak minuta. Deci je najlakše iskoristiti vene na stopalima. Kako bi se sprečila alergijska reakcija, dete pre tretmana dobije kortikosteroide ili lekove protiv alergije. Na univerzitetu Djuk se sada radi između tri i pet transplantacija svake nedelje, a očekuje se da taj broj ubrzo naraste do 10, kaže doktorica Kercberg.
Izabela je spavala nekoliko sati nakon tretmana. Napredak je bio vidljiv gotovo momentalno. Ona sada ume da izgovori oko 60 reči, a najveća stvar leži u tome da ona usvaja nove reči bez posebne intervencije i bez toga da kaže roditeljima. I dalje ide kod logopeda.
Stiv i Roza Barni sada preporučuju svim roditeljima da čuvaju matične ćelije iz pupčanika svojih beba. „Isplati se sve što je uloženo. Prosto – nikada ne možeš da znaš šta će snaći dete u životu, kaže Izabelin otac.
Komentari (0)