Matematika nije bauk!

Ponovo druga smena. Sad će i raspust. Ozbiljno postalo ovo školovanje. Njen prvi rasput, ajoooj.

Nego,pošto su naučili sva slova, sada su se „bacili„ na matematiku.

Ravni, duži, skupovi, odnosi – to su radili tako, usput, ali sad je to postala prava matematika. Stigli su do broja osam, da ga napišu, ali i da sabiraju i oduzimaju do osam. 

To joj nekako ide, krenuli su joj čak i tekstualni zadaci. Naravno, nije isto kad ti neko pročita ili kad ga sam pročitaš. Kad krene da računa na prstiće, samo čekam kad će da se izuje. Računaljku valjda u žaru nauke i zaboravi.

Kako izgleda Zverčicino učenje matematike: prvo uradi domaći, onda uradi one zadatke koje je učiteljica rekla da može ko hoće, a onda krene: „Mama, daj mi zadatak, daj mi tri zadatka , hajde mama, nek bude i sa tekstom i nek bude i brojeva”. Onda mama smišlja zadatke (Maša je imala tri jabuke, pojela je jednu a Branko joj je dao još dve , 3+2+1-0, i tako redom). Moraću neku dodatnu zbirku da nabavim, vidim ja.

Čini mi se da i školu shvata kao igru. Da je kontrolni iz matematike bio, saznala sam kad ga je donela kući, naravno, sa zlatnom zvezdicom, pametno mamino). Deset zadataka sabiranja i deset oduzimanja (doduše do broja šest) bez greške. 

Ah, da, imali su i diktat. Deset rečenica bez greške. Čak ni naopakog slova „S” nije bilo. Ostala slova sva na mestu.

Bio je i drugi roditeljski sastanak ove nedelje, hvalila je učiteljica svoje đačiće. Kad bolje razmislim, ova nedelja je bila puna malih akademskih uspeha.

Znači: dve zlatne zvezdice iz matematike i jedna iz srpskog. Pa što kažu babe – pu,pu, ne urekla mi se…