Sve do kraja devedesetih godina stručnjaci su srčanim bolesnicima savetovali da zamene maslac margarinom, jer se smatralo da je ova masnoća manje štetna za zdravlje. Kod mnogih bolesnika, međutim, holesterol i trigliceridi su ostali povišeni uprkos izmenama u ishrani.
Moguće je, da je baš ova činjenica podstakla Džordža Mana, poznatog američkog nutricionistu, da se zapita da li je epidemija srčanih bolesti u Americi, koja je počela dalekih dvadesetih godina prošlog veka, možda povezana s uvođenjem postupka hidrogenizacije biljnih ulja pri dobijanju margarina i čvrstih i ribljih masti.
Čuveni američki naučnik Ansel Kis primetio je skoro u isto vreme da je ranija velika učestalost oboljenja srca u skandinavskim zemljama bila povezana s obilnom količinom margarina u ishrani tamošnjeg stanovništva.
Istraživanja koja su potom usledila dokazala su da postoji povezanost između unosa margarina i drugih čvrstih biljnih masti i nastanka ateroskleroze, oboljenja srca i krvnih ugrušaka.
šta je, zapravo, margarin i od čega se proizvodi?
Ova i njemu slične industrijske masnoće, kao što je biljna mast za prženje, dobijaju se iz različitih ulja procesom hidrogenizacije. U tim procesima ulja iz tečnog stanja prelaze u čvrsto tako što najpre jedan deo nezasićenih masnih kiselina prelazi u zasićene, a drugi deo prelazi iz cis u trans oblik. Na taj način od bezbednih i korisnih masnih kiselina cis oblika u uljima, nastaju za zdravlje veoma štetni trans oblici.
Profesor dr Lazar Lepšanović objašnjava da trans kiseline, slično kao i zasićene, ali u daleko većoj meri, povećavaju „loš” LDL-holesterol i doprinose stvaranju masnih naslaga na zidovima arterija.
Osim toga, industrijski proizvedene trans kiseline povećavaju količinu aterogenog lipoproteina Lp(a) u krvi i triglicerida, a snižavaju nivo zaštitnog HDL-holesterola.
– Trans masne kiseline imaju i druge štetne efekte, a pre svega nepovoljno utiču na rast i razvoj odojčadi i male dece. Takođe se loše odražavaju na procese zaustavljanja krvarenja, remete funkciju unutrašnjeg ili endotelnog sloja zida arterije, a što je od velikog značaja u prvim fazama oštećenja krvnog suda aterosklerozom.
Postoje i podaci da povećavaju rizik za nastanak šećerne bolesti tipa-2 tako što smanjuju osetljivost tkiva na fiziološko delovanje insulina – kaže prof. Lepšanović.
Da li je margarin prihvatljiv u dijetetskoj ishrani, zavisiće isključivo od količine trans masnih kiselina. Poseban značaj, uz dobru informisanost stanovništva o principima zdrave ishrane, imaju precizne deklaracije na pakovanju prehrambenih proizvoda o sadržaju pojedinih vrsta masnih kiselina, odnosno o količini zasićenih, nezasićenih i masnih kiselina trans konfiguracije, a ne samo o ukupnom sadržaju masti, što je, nažalost, kod nas najčešće slučaj.
Komentari (0)