Broj novorođenih beba u Vojvodini decenijama stalno opada ili, u najboljem slučaju, stagnira. U najvećem broju opština prirodni priraštaj je još uvek negativan, što znači da više ljudi umre nego što se rodi.
O ovome svedoče i statistički podaci. Tako je, na primer 1991. godine negativni prirodni priraštaj u Pokrajini bio 3,7, a 2002. godine čak 4,7 promila.
Sa sigurnošću može da se tvrdi da pada plodnosti stanovništva Vojvodine nema – kaže genetičar prof. dr Aleksandar Krstić. – O tome svedoče brojni podaci.
Tako je 1960. godine zatrudnelo 49.334 žena, legalnih abrotusa je bilo oko 16.500, a rođeno je oko 32.800 beba. Do 1996. godine broj začeća raste na 64.000, novorođenčadi je svega 25.000, ali je zato legalno izvedenih abrotusa 38.000.
Ovi pokazatelji jasno govore da nema pada začeća. Plodnost je normalna, ali se manje beba rađa zbog abortusa. Mnoga istraživanja sprovedena kod nas govore u prilog tome da sposobnost reprodukcije stanovništva Vojvodine nije opala.
Naša genetska studija populacije stanovništva Pokrajine pokazuje da kod svih naroda i nacionalnih manjina koji ovde žive dolazi do opadanja rađanja.
Ali kada smo ispitivali genetsku strukturu stanovništva, našli smo da svaki narod ima u sebi ogromnu genetsku raznolikost, koja se kreće do 94,6 odsto. Razlika između, na primer, Srba i Hrvata, Mađara, Rusina… je mala, svega 5,4 odsto.
To pokazuje da je u Vojvodina, koja je bila izložena mnogim mešanjima stanovništva, stvoren populacioni model, koji smo nazvali panonski varijetet, a koji ima odličnu genetsku osnovu za reprodukciju.
Po rečima dr Krstića, ne postoje izmenjeni geni koji bi govorili o smanjenoj reprodukciji. Istina, postoji mali procenat genetskih uzročika ili kombinacija gena supružnika koji daje sterilitet.
Od osam odsto, koliki je u Vojvodini sterilitet, samo deo otpada na njih. I način života utiče na plodnost. Nepravilna ishrana, izloženost stresu, zloupotreba alkohola i narkotika, zračenje… takođe mogu da izazovu gensku mutaciju i smanjenje reproduktivne moći.
Na natalitet neke sredine veliki uticaj ima i njena kultura. U Vojvodini je još pre dva veka porodica težila umnožavanju svojih dobara i smanjenju broja potomaka. Interesantan je podatak da su potomci ljudi koji su iz drugih krajeva zemlje dolazili u Vojvodinu s petoro i više dece, već u drugoj generaciji rađali samo jedno ili dvoje.
Ovo potvrđuje tezu da su prihvatali kulturne navike sredine, pa je obrazac reprodukcije koji su doneli iz drugih krajeva vrlo brzo napušten.
Po rečima našeg sagovornika, iako u našoj porodici preovladava patrijalhalni odnos, ipak žena ima glavnu reč u odlučivanju o rađanju.
Očigledno je da je želja za komforom, nezavisnošću i dokazivanjem na radnom mestu dovela do toga da se naša žena, koja ima genetske predispozicije da rađa, teško odlučuje na drugo, još ređe na treće, a gotovo nikada na četvrto dete.
Komentari (0)