Manjak gvožđa pojačava zamor

– Da bi organi pravilno funkcionisali, našem telu svakodnevno su neophodne dovoljne količine vitamina i mikroelemenata, koji imaju zaštitnu funkciju – kaže za „Novosti” dr Ivana Vranić, internista kardiolog iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije. – Ali, neadekvatan unos vitamina, aminokiselina i masti može da izazove određene zdravstvene probleme kod srčanih bolesnika, kao i da pojača njihove uobičajene tegobe. Zamor, kao najtipičniji simptom srčane slabosti, može da bude izrazito pojačan zbog nedostatka gvožđa, toliko da narušava svakodnevne aktivnosti.

Nizak nivo gvožđa je prvi i osnovni znak anemije. Ono je ključni sastojak u mnogim procesima, uključujući prenos i skladištenje kiseonika, oksidativni metabolizam u skeletnim i srčanim mišićima, sintezi i razgradnji masti i ugljenih hidrata. Kako dodaje dr Vranić, čini se da je nedostatak gvožđa povezan sa netolerancijom na naprezanje, i dovodi do pojačanog zamora.

– Nažalost, ishrana na našem podneblju nije bogata gvožđem, zbog siromaštva pacijenti često uzimaju manje kvalitetne namirnice, jedu previše ugljenih hidrata, a premalo proteina – dodaje dr Vranić. – Kao zamena za gvožđe iz hrane mogu da se koriste suplementi, koji su dostupni po relativno pristupačnim cenama. Uzimaju se isključivo po preporuci lekara i vrlo brzo popravljaju probleme izazavane nedostatkom gvožđa.

I višak gvožđa može da izazove srčane probleme. Hemokromatoza nastaje kada se zbog viška gvožđa ono taloži u nekim organima, poput jetre, pankreasa i srca. Kada se u srcu nalazi višak gvožđa, to utiče sposobnost srca da pumpa dovoljno krvi za svoje telesne potrebe i nastaje kongestivna srčana insuficijencija. Hemokromatoza, takođe, može da izazove nenormalan ritam srca (aritmije). Ali, kako navodi dr Vranić, ovakve situacije su zaista retke i ti pacijenti su uglavnom već upoznati sa problemom koji imaju.

– Srčani bolesnici treba da vode računa i o dovoljnom unosu nekih drugih elemenata, naročito cinka – dodaje dr Vranić.

– Ovaj mikroelement je veoma značajan u katabolizmu enzimskih reakcija, koje mogu da imaju veze sa oslabljenom srčanom funkcijom i simptomima opšte slabosti. Za očuvanje srčane funkcije su takođe bitni i vitamin C i vitamin A.

Vitamin A ima protektivno dejstvo, održava mladost tkiva i produžava život. Ali, upozorava dr Vranić, s ovim vitaminom ne treba preterivati, jer ako se veće doze uzimaju duže od mesec dana može da doći do nagomilavanja vitamina i izazivanja toksičnih posledica po organizam.

– Veoma značajan za cirkulaciju je i vitamin E, koji „podmazuje” arterije i vene i održava unutrašnji sloj arterija mladim – kaže dr Vranić. – S druge strane, odavno se zna da nedostatak vitamina D može da dovede do paradontoze i osteoporoze, ali se povezuje i sa srčanim bolestima. Vitamin D je veoma bitan u metabolizmu fosfora, koji je opet neobično važan za pravilnu srčanu funkciju i zato je važno da unosimo dovoljno vitamina D u organizam.

Za stanje srca veoma je važan pravilan unos mikroelemenata, zato pacijentima preporučujemo da ograniče konzumiranje mineralnih voda – kaže dr Ivana Vranić. 

– Previše mineralne gazirane vode u letnjim mesecima može nepovoljno da utiče na srčane bolesnike, da izazove rast krvnog pritiska, optereti bubrege i pogorša opšte stanje. Unos mineralne vode kod ovih pacijenata ne bi trebalo da bude veći od 150 mililitara dnevno.

Većina pacijenata uzima na svoje ruku preparate koji se reklamiraju. Problem je u tome što ne prijave svom kardiologu da uzimaju te suplemente, koji mogu na razne načine da utiču ili reaguju s lekovima koje srčani bolesnici već piju. 

– Takođe, nekim elementima se nezasluženo pripisuje velika moć, na primer, trenutno je takva situacija sa koenzimom 10. 

– On se povremeno daje pacijentima, ali samo u određenim konkretnim situacijama, na primer, kod miokarditisa ima pozitivan efekat.